Preti nam globalna pandemija ‘zombi virusa‘

Već duže vreme naučnici upozoravaju da nam preti globalna pandemija patogena, odnosno „zombi virusa“ iz Sibira, zasad zarobljenih u arktičkom permafrostu. Zbog globalnog zagrevanja Zemlje i klimatskih promena mogli bi da budu „oslobođeni“ metuzalemski patogeni ili, kako ih već neko vreme  naučnici nazivaju, „zombi virusi“. Nije reč o nepoznatim patogenima za nauku, nego o bolestima koji su „zamrznute“ u dalekoj prošlosti, piše ovih dana The Guardian.

To je razlog što se počelo sa planiranjem mreže za praćenje Arktika kako bi u ranoj fazi moglo da se prepoznaju slučajevi bolesti uzrokovane mikroorganizmima iz prošlosti. To bi omogućilo i formiranje ranih karantina i stručno medicinsko lečenje obolelih ne bi li se suzbilo širenje zaraze.

„Trenutno se analiziraju pretnje pandemija bolesti koje bi mogle da se pojave u južnim regijama i potom proširiti na sever. No, malo se pažnje pridaje epidemiji koja bi mogla da se pojavi na krajnjem severu i potom krenuti prema jugu, a to je, verujem, propust jer upravo tamo postoje virusi koji imaju potencijal da zaraze ljude i pokrenu novu epidemiju bolesti“, rekao je genetičar Jean-Michel Claverie sa Univerziteta Aix-Marseille.

Sa tim se slaže i virusolog Marion Koopmans iz medicinskog Centra Erasmus u Rotterdamu koja dodaje da se ne zna koji virusi leže u večnom ledu, ali veruje da postoji stvarni rizik od izbijanja bolesti, na primer vrlo stari oblik dečje paralize.

Naime, 2014. Claverie je vodio tim naučnika koji su izolovali žive viruse u Sibiru i pokazali da još uvek mogu da zaraze jednoćelijske organizme, iako su bili zakopani u permafrostu hiljadama godina. Istraživanje objavljeno prošle godine otkrilo je postojanje nekoliko različitih sojeva virusa, uzetih sa sedam različitih mesta u Sibiru, i pokazalo se da bi mogli da zarazw i ćelije tkiva. Jedan uzorak virusa bio je star čak 48.500 godina.

„Virusi koje smo izolovali mogli su da zaraze samo amebe i nisu predstavljali opasnost za ljude. Međutim, to ne znači da drugi virusi, trenutno zamrznuti u permafrostu, možda ne bi mogli da izazovu bolesti kod ljudi. Identifikovali smo genomske tragove poksvirusa i herpes virusa, koji su dobro poznati patogeni u ljudi“, rekao je Claverie.

Objasnio je da permafrost prekriva petinu severne hemisfere, a sastoji se od tla koje je dugo na temperaturama nižim od nule. Naučnici su otkrili da su neki slojevi ostali zamrznuti stotinama hiljada godina.

„Ključno za permafrost je da je hladan, taman i nedostaje mu kiseonika, što je savršeno za očuvanje biološkog materijala. Jogurt koji bismo stavili u permafrost, možda bi bio jestiv za 50.000 godina“, rekao je prošlog vikenda Claverie za Observer.

Naučnici veruju da permafrost, u svojim najdubljim slojevima, može da sadrži viruse koji su stari i do milion godina, što znači da su mnogo stariji od naše vrste za koju se smatra da je nastala pre otprilike 300.000 godina. Međutim, topljenje permafrosta ne predstavlja glavni rizik, kaže Claverie. Opasnost dolazi od drugog uticaja globalnog zagrevanja: nestanka arktičkog morskog leda. To omogućava povećanje morskog saobraćaja i industrijskog razvoja u Sibiru. Planiraju se veliki rudarski radovi koji će napraviti velike rupe u dubokom permafrostu kako bi se izvukle nafta i rude. To bi moglo da oslobodi velike količine patogena, a posedice bi mogle da budu katastrofalne.

Naime, istorija izbijanja epidemija uči da je jedan od ključnih pokretača bila promena korišćenja zemljišta. Virus nipah širili su voćni šišmiši koje su ljudi isterali iz njihovih staništa. Slično tome, majmunske boginje povezuju se sa širenjem urbanizacije u Africi. Tome bismo mogli svedočiti i na Arktiku – potpuna promena u korišćenju zemljišta mogla bi biti jako opasna za zdravlje ljudi.