Psiholozi tek očekuju da će se građani javljati

Očekujem kad sve ovo prođe da će ljudi krenuti da se bave sa sobom i tim što osećaju, i da će se više javljati za stručnu pomoć i podršku stručnih lica, izjavila je psiholog Jasmina Kandić Šipetić.

Telefoni psiho-socijalne podrške koju je osnovao grad poslednjih dana sve više zvone, a sugrađani najčešće zovu zbog promena raspoloženja, anksiozno-depresivnih tegoba, paničnih napada, napetosti.

— Kako vreme odmiče čini mi se da ljudi malo više kreću da zovu, što je i razumljivo. Kada nam se dešava kriza svi smo preokupirani time samo da preživimo, a kako prolazi vreme prosto krenemo da osećamo posledice i te napetosti i tog stresa, pa se građani žale, ne samo na strah od virusa i zaraze, već i da su egzistencijalno ugroženi, imaju strah od gubitka posla. Imamo pozive od adolescenata do starijih ljudi, penzionera, najčešće je u pitanju srednja kategorija stanovništva — navodi Jasmina Kandić Šipetić i poručuje da je normalno da se ljudi plaše, da budu uznemireni, ali da treba pokušati da to ne ode na neki viši, nivo anksiozne tegobe ili depresivnosti.

— Treba napraviti strukturu vremena, da se ne ide previše u budućnost, kako će ona biti katastrofična, baviti se predviđanjima šta će biti, kako će neke stavri da se dese, da pokušamo da kontrolišemo ono što mi možemo da kontrolišemo, da slušamo savete stručnjaka koji su nam dati, da preduzmemo mere opreza. Savetovala bih i selektivno slušanje vesti. Ne treba sve pratiti, treba da budemo informisani kako da se ponašamo, ali da to vreme pored televizora iskoristimo za neki dobar film — savetuje Kandić Šipetić.

Psiholog Gimnazije Katarina Dunjić Mandić, takođe je deo gradskog tima za psiho-socijalnu podršku. Kako kaže, uglavnom zovu roditelji i starije osobe. Roditelji su najčešće zabrinuti jer deca postaju bezvoljna, nezainteresovana za školu, neće da rade domaći.

— Dete koje bilo odličan đak postaje neko ko izbegava aktivnosti, izbegava obaveze , čupka kosu. Tim roditeljima poručujemo da pokušaju da razgovaraju sa svojom decom, da pokušaju da osmisle dnevni ritam rada, raspored časova, I svoj i dečji u toku radnog dana. Kad je pažnja kolebljiva, deci mogu da daju vežbice da kontrolišu pažnju, recimo da broje unazad od 100 do 1, ili neku malo složeniju vežbicu, da idu tri unazad. Na taj način mogu da vežbaju dečju pažnju — preporučuje Katarina Dunjić Mandić.

Ova situacija je nova za sve nas i u njoj moramo da angažujemo sve svoje potencijale i kapacitete da prevaziđemo krizu, da se prilagodimo, adaptiramo i da je pobedimo.

— Kriza ima i dobrih stvari, možemo naučiti nešto novo, videti gde smo i šta smo mi sa svojim granicama, koliko smo mi jaki. Svi kažu da će posle ove pandemije ceo svet biti drugačiji. I mi smo drugačiji. Prošlo je mesec dana, mi smo se prilagodili, naučili smo da se fizički distanciramo, kako da se zaštitimo, organizujemo rad kući. Naučićemo još mnogo toga — kaže na kraju Katarina Dunjić Mandić.

Brojni stručnjaci za mentalno zdravlje organizovali su se i preko interneta, a spisak svih koji volonterski nude pomoć objavilo je onlajn savetovalište Pričajmo o tome.

Među njima je Tanja Adamović, psihoterapeut pod supervizijom.

— Imam utisak da kao profesionalci mentalnog zdravlja sada treba da budemo tu. Ima onih koji su isto radili i tokom poplava. Ovo je kriza i treba svemu pristupiti veoma ozbiljno, ali nije reč o psihoterapiji, već intervenciji u krizi – prosto se radi sa ljudima da im se malo olakša ova situacija. Neki će tek nakon ovoga razviti poremećaje, zato je važno na vreme raditi sa ljudima.

Ona savetuje da uposlimo mozak.

— Bilo šta što može da vam odvuče pažnju je dobro. Knjige, filmovi, hobiji u kojima uživamo… Doduše, ne treba ni sa time preterivati i bežati od stvarnosti. Vratimo se stvarima koje volimo i koje nas umiruju. To je mnogo bolje od paničnog jurenja za vestima — zaključuje Adamović.

Psiho-socijalna podrška od strane psihologa putem telefona

Roditelji školske dece mogu se javiti na broj 064/81-307-59, a građani na 064/81-307-60, u vremenu do 10 do 18 časova. U Domu zdravlja u vremenu od 9 do 15 sati psiho-socijalnu podršku je moguće dobiti putem broja telefona 064/865-07-48.