Šta donosi novi Zakon o zdravstvenom osiguranju

Kazne za neodazivanje na skrining preglede, uključivanje preduzetnika u zdravstveni sistem, kao i precizno definisane zdravstvene usluge koje ćemo dobijati za novac koji odvajamo za osiguranje, samo su neki noviteti koje možemo očekivati usvajanjem novog Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Tekst zakona je u fazi nacrta, što znači da prvo treba da bude usvojen na Vladi Srbije, pa da potom uđe i u skupštinsku proceduru. U Ministarstvu zdravlja očekuje da će do polovine godine on biti usvojen, kada će veći deo novina i početi da se primenjuje, dok će za neke stavke biti potrebno usvajanje podzakonskih akata, što će njihovu primenu odložiti do početka 2018. godine.

Šta će se sve promeniti i da li će to za građane Srbije biti boljitak, za „Blic“ otkriva pomoćnica ministra zdravlja Slađana Đukić.

Nema više vraćanja po uput u dom zdravlja

Dat je predlog da ubuduće lekari specijaliste neposredno mogu da upute pacijente na stacionarno lečenje. To znači da oni ukoliko moraju da ostanu u bolnici na lečenju, ne moraju da se vraćaju kod svog izabranog lekara u dom zdravlja po uput, već direktno lekar specijalista može da ih uputi.

Duže bolovanje od izabranog lekara

Data je mogućnost da ubuduće izabrani lekar u domu zdravlja može da utvrdi dužinu bolovanja do 60 dana, umesto dosadašnjih 30. Međutim, ništa nije menjano kada je reč o tome ko će to bolovanje isplaćivati. I dalje će prvih 30 dana plaćati poslodavac, a od 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Javno-privatno partnerstvo

Po prvi put u zakon je uvršćeno javno-privatno partnerstvo. To bi praktično značilo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi, tako, bio u obavezi da sredi taj deo bolnice i nabavi svu potrebnu aparaturu za određenu granu medicine kojom bi se bavio. Pacijenti bi se tu lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja, preduzetniku bi RFZO to plaćao, a bolnica bi bila savremano opremljena, tako da bi svi bili na dobitku. Po isteku ugovora, sve uloženo ostaje bolnici.

Nezvanično saznajemo, ovakvo partnerstvo u zdravstvu moglo bi da zaživi kada je radiologija u pitanju.

RFZO je do sada zaključivao ugovore samo sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

Rekonstrukcija dojki

Prava koji građani imaju na teret zdravstvenog osiguranja su proširena, pa tako one žene koje su operisane od karcinoma dojke i kod kojih je urađena mastektomija, odstranjenje jedne ili obe dojke, imaće mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju.

To ranije nije bio slučaj, a ovo pravo je uvršćeno nakon inicijative Udruženja žena koje su operisane od raka dojke.

Neoverena knjižica i lečenje

Po sadašnjem zakonu svi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Nacrtom zakona o osiguranju ova mogućnost je proširena, pa će lečenje bez overene knjižice biti prošireno na palijativno zbrinjavanje, na obaveznu vakcinaciju i imunizaciju, kao i na skrinig preglede.

Doplata za bolju rehabilitaciju, lek ili uslugu

Data je mogućnost da građani koji žele bolju i kvalitetniju medicinsku rehabilitaciju, lekove, medicinska sredstva i zdravstvene usluge to mogu i da doplate, ukoliko imaju spostvena sredstava.

Primera radi, ukoliko je pacijentu potrebno neko pomagalo na teret osiguranja, RFZO može da mu izda mehanička kolica. To pomagalo će svakako vršiti funkciju, ali ako lekar smatra da mu trebaju bolja kolica, predloženo je da se tom takvom licu isplati novčani iznos u visini kolica koja bi dobio na teret osiguranja, a onda on sam doplati za bolje pomagalo.

Paket zdravstvenih usluga

Novim zakonom pokušano je da se definiše paket zdravstvenih usluga. Tako će građani znati koje usluge i u kom obimu će moći da dobiju u zdravstvenim ustanovama, za novac koji svakog meseca uplaćuju za zdravstveno osiguranje.

Prema nacrtu Zakona o zdravstvenom osiguranju, u Srbiji će prvi put biti definisan paket zdravstvenih usluga koje će građani dobijati iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Taj paket podrazumeva mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preglede i lečenja u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja, kao i 12 meseci nakon porođaja. U paket usluga uvršćeni su pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povrede, pa pregledi i lečenja bolesti usta i zuba. U paket će biti uključeni i lekovi, medicinska rehabilitacija, kao i medicinska sredstva.

Međutim, tačan opis koje će sve usluge građani dobiti, njihov cenovnik, kao i u kom obimu će je koristiti o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, bliže će biti definisano podzakonskim aktom, koji će se doneti na osnovu ovog zakona.

Kazne ukoliko se ne odazovemo na pregled

Predložena je mera kako bi se omasovilo odazivanje na ciljane preventivne preglede na skrininge. Građani će imati mogućnost da se tri puta ne odazovu na preventivni pregled. Ukoliko oni ne opravdaju izostanak sa pregleda, predloženo je da gube pravo da se leče na teret zdravstvenog osiguranja ukoliko obole od te vrste bolesti.

U Ministarstvu zdravlja kažu da nije akcenat na kažnjavanju građana, već je apel da se kod ljudi razvije svest o značaju tih preventivnih pregleda. Neka od opravdanja mogu biti da su građani službeno odsutni, na godišnjem odmoru… Sistem pozivanja je to detaljno regulisao – predviđeno je lično pozivanje, odnosno poziv se uručuje na kućnoj adresi.

Bolovanje 100 odsto

Roditelji dece obolele od najtežih bolesti imaće pravo da budu na bolovanju dok im deca ne napune 18 godina. Ono što je najbitnije, za sve to vreme primaće 100 odsto zarade. Ovo je bila inicijativa NURDOR-a, koja je prihvaćena.

To pravo im, međutim, neće biti apsolutno zagarantovano, već će morati da se obnavlja. Tačnije, roditelji kada otvore bolovanje, to pravo će da se ocenjuje na svakih šest meseci. U slučaju ozdravljenja deteta, roditelj nastavlja da radi.

Tokom lečenja dece obolele od raka, roditelji u Srbiji sada imaju pravo na bolovanje od samo četiri meseca. Lečenje bolesne dece, odnosno nekih malignih oboljenja nekada traje i do dve godine, tako da roditelji moraju da se snalaze na razne načine.

Ova zakonska mogućnost, odnosno bolovanje od samo četiri meseca je nedovoljna, jer je na taj način roditeljima uskraćeno da budu uz svoju teško bolesnu decu dok se ne završi kompletno lečenje.

Dijagnostika u inostranstvu

Još jedna novina koja se tiče lečenja dece i odrslih jeste predlog u nacrtu zakona da se dijagnostičke procedure mogu raditi o trošku osiguranja u inostranstvu, kada u Srbiji to nije moguće.

Građani će imati mogućnost da na teret sredstava osiguranja budu upućeni u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja, kao što je do sada to bilo predviđeno.

Na ovaj korak čelnici su se odlučili jer ima dosta zahteva koji su upućeni budžetskom fondu i upravo se odnose na dijagnostiku koju nije moguće uraditi kod nas, a stav je da lečenje u inostranstvu nije moguće bez dijagnostike.

Plaćen prevoz do bolnice

Proširena su prava na naknadu troškova prevoza. Oni pacijenti kojima je do prve zdrasvstvene ustanove potrebno više od 50 kilometara, ubuduće će imati plaćen prevoz. To pravo će moći da ostvare ukoliko su prešli 50 kilometara da bi došli do lekara, odnosno ova novina isključivo je vezana za kilometražu koju pacijent mora da pređe da bi se lečio, što je zagarantovano pravo svakoga od nas.

Prevoz posmrtnih ostataka

Takođe je uključeno pravo na naknadu troškova prevoza posmrtnih ostataka onih ljudi kod kojih je izvršena eksplantacija organa radi transplantaicje u nekoj od zdravstvenoj ustanovi, koja se ne nalazi u mestu pacijentoovg prebivališta. Primera radi, telo pacijenta koji je preminuo u bolnici u Kragujevca bude dopremljeno u KCS da bi se uradila eksplantacija organa kako bi njegovi organi bili donirani onome kome su potrebni, transport posmrtnih ostataka ubuduće će ići na teret zdravstvenog osiguranja.

Novi oblici osiguranja

Nacrtom Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeni su novi osnovi osiguranja. Po važećem sistemu veliki broj građana je obihvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Nacrtom predviđa još dva osnova po kojima građani mogu da budu osigurani, a to je ukoliko se bave javnim beležništvom, odnosno da budu osigurani kao javni beležnici i po osnovu za lica kojima je utvrđen status borca.

Mali je broj građana koji ne mogu da se udenu u postojeći osnov, ali ukoliko zaista ne mogu, a imaju utvrđen status borca oni mogu da dobiju zdravstvenu knjižicu i da uđu u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja po tom osnovu.

(Sonja Todorović) Blic

____________________________________________________________