Prethodni članak
Štetan vazduh širom Srbije, u Čačku zvanični podaci kasne sa upozorenjem
Objavljeno 16/12/2020
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) naveo je danas da građani pojedinih srpskih gradova nisu na vreme obavešteni o velikom zagađenju vazduha u mestu gde žive, ukazujući da se veliki broj podataka objavljuje suviše kasno, tek nakon mesec ili čak nakon godinu dana.
Kako navodi CINS, Radinac selo pored smederevske Železare, u periodu od šest i po meseci u kom je mereno, zagađenje je gotovo tri i po meseca je bilo opasno po zdravlje ljudi.
Bilo je dana kada je materije koja šteti srcu i plućima, takozvanih PM10 čestica, bilo i do sedam puta više od dozvoljenog.
„Ovo su zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) do kojih je CINS došao putem zahteva za pristup informacijama, a koje SEPA planira da objavi tek 2021. u izveštaju o kvalitetu vazduha“, naveli su iz CINS-a.
Kako su dodali, slično je bilo i sa zvanično nezagađenim Borom 2018, kada su lokalna merenja Instituta za rudarstvo i metalurgiju pokazala prekomernu koncentraciju PM10, ali i sumpor-dioksida (SO2). Naredne godine Bor je bio ekstremno zagađen SO2 i opasan po zdravlje ljudi, dok problema sa PM10 zvanično nije bilo.
U Ćupriji, Čačku, Čoki, Velikim Crljenima prekomerne PM10 čestice prošle godine zabeležili su samo lokalni zavodi za javno zdravlje jer SEPA-ine stanice nisu merile ove čestice.
Da je u Velikim Crljenima, mestu kod Lazarevca, prošle godine 150 dana bio previsok PM10 meštani su mogli da čuju tek u avgustu ove godine, kroz podatke Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, dok se danas ta stanica nalazi na sajtu SEPA-e.
U lavirintu lokalnih i državnih merenja pojedini gradovi nemaju nikakve informacije o štetnom zagađenju suspendovanim česticama. U Vranju, Kruševcu, Leskovcu, Trsteniku 2019. niko nije merio PM10. Lista gradova gde se ne meri još opasniji PM2.5 daleko je veća.
Lokalna merenja koja se uzimaju u obzir
Neka lokalna merenja ulaze u SEPA-inu zvaničnu statistiku zagađenosti PM-om. U 2019. korišćeni su podaci sa lokalnih stanica iz sedam mesta, iako je, prema podacima Batuta, PM meren u 26 gradova i naselja.
U zaključku izveštaja o kvalitetu vazduha 2019. Batut navodi da je to nedovoljno, što otežava širu analizu rizika po zdravlje ljudi u zemlji. Batut zamera i to što na pojedinim mestima nije mereno dovoljan broj dana. Za bolju situaciju treba više novca, piše u zaključku Batuta, te bi na nivou lokalnih samouprava trebalo naći fondove za merenje zagađenja vazduha.
Ipak, uvid i u tako malu analizu pokazuje rast koncentracije PM čestica u zemlji. Zahvaljujući samo lokalnim merenjima koja su pokazala da je vazduh loš, Kraljevo, Požarevac, Subotica našli su se 2019. među zagađenim mestima PM10 česticama, a Pančevo PM2.5 česticama, kao i Kraljevo i Subotica.
Ognjan Pantić iz BOŠ-a smatra da nema dovoljno monitoringa jer se tenderi za ovu uslugu ne raspisuju na vreme.
Batut u svom izveštaju iz 2019. navodi i da treba da postoji čvršća saradnja u oblasti praćenja kvaliteta vazduha između SEPA-e i Batuta „kao dve ključne institucije koje brinu o statusu životne sredine i zdravlja u državi“:
„Aspekt ove saradnje odnosi se na usaglašenost opravdanosti za izbor ili ukidanje određenih mernih mesta, parametara koji se na istima prate, a sve u cilju racionalnijeg korišćenja raspoloživih resursa i tehničkih kapaciteta“.
Sa druge strane, SEPA u svom izveštaju navodi da unapređenje postojećeg monitoringa kvaliteta vazduha u državnoj mreži neće dovesti do smanjenja aerozagađenja, već da su za to potrebne adekvatne mere kojima bi se delovalo na one koji zagađuju. CINS je ranije pisao da se zagađenje ne rešava ni na lokalnom nivou.
SEPA do objave teksta nije odgovorila na pitanja CINS-a, između ostalog zbog čega samo deo podataka iz lokalnih merenja ulazi u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha i zašto nije postavila automatske stanice za merenje PM čestica svuda gde prati kvalitet vazduha.
Kobilari iz Erčega podložili kondurama. Stoka seljačka brdskoplaninska.
Pratim na aplikaciji vec 2 meseca vazduh u Cacku i mogu vam reci da je non stop zagadjen, nekada manje, nekada do te mere da preporucuju gas maske da se nose. Kada ce i dal ce ko reagovati videcemo. To je stvar koja nas treba mnogo vise brine nego ova „korona“.
Živim u ulici Dragiše Mišovića koja je verovatno najprometnija ulica u Čačku,tako da sam redovno pratio zagađenje vazduha u Čačku putem Air Visual aplikacije tokom policijskog časa uvedenog zbog korone.Iako je saobraćaj bio sveden na minimum zagađenje je bilo veoma visoko bez obzira na vremenske uslove.Tada nije bila aktuelna grejna sezona tako da odgovornost možemo pripisati prvenstveno industrijskim postrojenjima.Mislim da ne koriste adekvatne filtere i sredstva za zaštitu životne sredine.Gradska uprava bi trebala da energično reaguje,jer je Čačak trenutno jedan od najzagađenijih gradova u Evropi!
ugljarska mafija koja prodaje sirovi ugalj, glinu, maltene zemlju i potrova ovaj narod muceni. kakav saobracaj, pa to nije ni dva posto zagadjenja.
Tako je,sve je za veću brigu od korone
Smrdi vazduh u gradu za vreme najbahatije vlasti u istoriji Čačka.
Kabadahija Milun Magistratoglu je uništio Čačak u svakom pogledu. Poseljačio je jedan lep grad koji sve više liči na Velike Erčege.
Ranije to bre bila aristokratija. Sve akademski obrazovani građani.Šta nam uradiše?
Sad se ne vidi na rastojanju od pet metara.
Kazu, to je korona.
Gde je Gradonacelnik da kaze kako ce da resi ovaj problem i da gradjani cuju sta je razlog ovgo zagadjenja?
Sad će on, samo da tetki odnese lek.
KOBILARSKOJ ERČEŠKOJ ĆELAVOJ BOSTANDŽIJSKOJ POTPORNOJ TETKI.
Nije problem samo industrija u Čačku već i način grejanja tokom zime, korišćenje i uglja koji je veoma lošeg kvaliteta itd.,kao i sam geografski položaj grada, jer je u kotlini.
industrija nema nikakve veze sa ovim. samo UGALJ za grejanje zimi!!!!
Znači ovako:
Kad je u Čačku industrija radila na 100% kapaciteta, a gradske toplane trošile mazut, vazduh je bio kao u švajcarskim Alpima.
A danas, kad je industrija na 30% (ako i toliko), a toplane rade na gas (veći deo), mi smo iznenađeni kvalitetom vazduha.
Zanimljivo! Postoji jedna reč (tuđica, doduše) koja opisuje ovu situaciju – SPIN.
Provedite 24h napolju, u zagađenoj Srbiji i udahnućete prosečno 6 ug PM2.5 čestica.
Popušite jednu (1) cigaretu i udahnućete između 10000 i 40000 ug PM2.5.
35% Srba puši, a ostatak uživa u dimu kao pasivni pušači po kafanama i kafićima.
Ali BND je rekao – TENT mora da se zatvori!
Krajnje je vreme obratiti se protestnom notom Zavodu za javno zdravlje, i tražiti odgovore za sva došadašnja nečinjenja i činjenja, i po pitanju Morave i po pitanju vazduha, i obmanu nas građana.
Neka se gospoda stručnjaci pismeno izjasne kako jedno mere, a drugo izjavljuju, naročito od kad na čelu imaju novog SNS direktora Dr Tošića.
Da li briga o javnom zdravlju za njih znači brigu o svojim foteljama i da budu dopadljivi režimu, ili relno i objektivno obaveštavanje sugrađana, koje očekujemo?
Ozbiljno se dovodi u pitanje, i da li je kvaitet vode za piće onakav kako tvrde, obzirom na dosadašnju praksu, mogao bi postati upitan ako to zatreba lokalnoj upravi.