Stručnjaci strahuju od izbijanja opasne, vrlo zarazne bolesti na Balkanu

Uprkos tome što je vakcinisala svoje prvo dete, Vanja je podvukla crtu kad je došao red na mlađeg sina i odlučila je da se on neće vakcinisati protiv morbila ili malih boginja.

Psihološkinja koja živi u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, kaže da se predomislila, nakon što je pročitala mnogo stvari u online grupi kojoj pripada.

„Nemam poverenja u sistem vakcinisanja. Nedostaje nam informacija i edukacije,“ izjavila je 44-godišnja Vanja za AFP i zatražila da se njeno prezime ne navodi. „Osećam veliku odgovornost i nije bilo jednostavno doneti ovu odluku.“

Vanjin stav je sve češći u Crnoj Gori koja ima najniži broj dece vakcinisane protiv malih boginja u svetu. Samo 23,8 posto odojčadi u 2020. cepljeno je sa obe doze, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Dramatičan pad stope vakcinacije prisilio je stručnjake za javno zdravstvo da počnu sa pripremama za skoru epidemiju  malih boginja u Crnoj Gori i susednim državama Balkana u kojima je vakcinacija takođe pala, u velikoj meri zbog porasta dezinformacija, posebno tokom pandemije covida-19.

„Rizik izbijanja epidemije malih boginja je visok,“ rekao je za AFP službenik za imunizaciju u WHO-u Dragan Janković.

„Uvoz virusa malih boginja samo je pitanje vremena… čim se uveze u podložnu populaciju, počeće širenje.“

U susednoj Severnoj Makedoniji, 63 posto dece je cepljeno prvom dozom cepiva za morbile, rubeole i zauške (MMR), dok je u Srbiji cepivo primilo 78 posto dece.

Savršena oluja

Stručnjaci tvrde da je potrebno najmanje 95 posto cepljenih sa obe doze kako bi se izbeglo širenje malih boginja, vrlo zarazne bolesti koja se prenosi vazduhom i može biti smrtonosna.

Virus može da uzrokuje komplikacije koje uključuju slepoću, oticanje mozga i upalu pluća, a kod dece je uočen najveći rizik od razvoja ozbiljnih slučajeva bolesti – uključujući i smrt.

Ipak, decenijama postoji averzija prema MMR vakcini koja je ukorenjena u raširenim dezinformacijama vezanim uz studiju iz 1998. koja je ukazivala na vezu između autizma i cepiva, a u međuvremenu je naučno opovrgnuta.

Ujedinjene nacije su u više navrata upozoravale da se sprema „savršena oluja“ za nove epidemije bolesti koje se mogu sprečiti, uz pandemiju koja je poremetila rutinsko cepljenje.

I premda su male boginje 2019. ubile više od 207.000 ljudi u svetu, u mnogim njegovim delovima pale su stope cepljenja.

Stopa vakcinacije prvom dozom pala je s 86 na 84 posto na globalnom nivou između 2019. i 2020., dok je prema podacima WHO-a tokom istog razdoblja samo 70 posto dece primilo drugu dozu.

Epidemiolozi smatraju da antivakserski stavovi na Balkanu nastaju zbog nekoliko razloga, a to su nepoverenje u vladu, nedostatak ozbiljnih mera i poplava dezinformacija koje su preplavile društvene mreže tokom pandemije koronavirusa.

U Crnoj Gori lekari su pozvali vladu da ozbiljnije pristupi ovom problemu te su upozorili da male novčane kazne za roditelje koji odbiju obavezno cepivo nisu dovoljne da se antivakserski pokret zaustavi.

„MMR cepivo trenutno nije uslov za upis u škole i vrtiće“, rekla je za AFP Milena Popović Samardžić, epidemiološkinja crnogorskog Instituta za javno zdravlje.

Gotovo trećina Crnogoraca veruje u teoriju zavere po kojoj lekari i vlada nastoje da vakcinišu decu vakcinama koja uzrokuju autizam, pokazalo je istraživanje Ipsosa objavljeno 2021. godine.

Isti izveštaj je utvrdio i da je više od polovine stanovništva zemlje uvereno da su „globalne elite“ stvorile koronavirus kako bi srezale populaciju na planeti.

Dosta mi je

U Srbiji je vakcina obvezna za upis učenika u škole, ali stručnjaci kažu da službenici često zatvaraju oči pred problemom sve dok ih epidemija ne prisili na reakciju.

„Država samo treba da sledi pravila koja je sama postavila“, rekao je Georgios Konstantinidis, šef srpskog udruženja pedijatara.

„Ali niko to ne radi – ni roditelji, ni ljudi u vrtićima koji upisuju decu ‘preko veze’.“

Srbija je poslednji put epidemijom ospica pogođena 2017., što je rezultiralo s 3.800 zabeleženih slučajeva i 12 smrtnih ishoda, uključujući i dvoje dece.

Nakon izbijanja zaraze, državno tužilaštvo pokrenulo je postupke protiv 43 istaknuta antivaksera zbog „izazivanja panike“, ali niko nije osuđen, rekao je Vladimir Cimerman, beogradski lekar koji je pomogao u podizanju tužbe.

Lekari u Srbiji sve su više frustrirani što se upozorenja ignoršu.

„Nedostaje nam društvena odgovornost. Dosta mi je svega“, rekao je Konstantinidis. „Osnovna ljudskost nestala je iz ovog društva, čak i na globalnom nivou.“