Sumorne prognoze: Bolesti raka biće na prvom mestu

Profesor dr Radan Džodić, hirurg i V.D. Direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ocenio je da se situacija sa obolevanjem od raka u Srbiji menja na bolje, posebno kod raka dojke, koji je kod žena najčešći zloćudni tumor i u Evropi i kod nas. Prema njegovim rečima, smrtnost opada, a kampanje u borbi protiv pušenja daju rezultate.

Profesor dr Radan Džodić

-Borba protiv pušenja, alkoholizma, gojaznosti i zdrav model življenja bi mogle da dovedu do pada borja obolelih za više od 30 odsto. Tačnije, zdrav model življenja bi mogao da ozdravi naciju. Decu treba edukovati još u obdaništu. Edukacija je jedan od prioriteta svake normalne zemlje. Kad deci usadite da je pušenje štetno, da je pušenje bolest, da je gojaznost takodje bolest i da treba da se bave sportom, onda to deca zapamte. I tako vaspitavate narod.

Džodić kaže da se rak dojke sve češće otkriva u početnom stadijumu, podsećajući da je Srbija od 2013. godine uvela organizovani skrining.

– Od 16. avgusta 2013. godine imamo uredbu Vlade Srbije da su skrining, odnosno rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva obavezni. O skrininzima se govorilo i ranije, i pokušavalo se i ranije da se oni uvedu ali sad sa uvođenjem skrininga ne možemo odjednom da napravimo 100 skrining jedinica za karcinom dojke. Ali možemo da motivišemo populaciju da se odazovu na pregled. Da nemamo tužnu situaciju da se usred Beograda na Starom gradu na pregled odazove 20 odsto.

• Profesore Džodić ponavlja da je rak dojke i rak štitaste žlezde, ili drugi zloćudi tumori, stopostotno izlečivi u prvom stadijumu bolesti.

– Ako vi npr. dijagnostikujete početni rak dojke koji se nigde ne širi, tzv. in situ, i snimkom odstranjenog dela dojke dokažete da je u potpunosti otklonjen, ili pronađete mikroinvazivni od par milimetara koji nije zahvatio limfne čvorove vi možete i da očuvate dojku i da postignete stopostotno izlečenje. Naravno, ima karcinoma in situ koji zahvataju veći deo dojke pa dojka mora da se ukloni ali se onda rekonstruiše. Što se konkretno tiče raka štitaste žlezde vi za par sati, samo operacijom možete da izlečite pacijenta u početnom stadijumu bolesti. Pa čak i u drugom i trećem stadijumu. Potom sledi permanentno praćenje jer pacijent posle 20 godina može da dobije neki drugi karcinom. E to je tzv tercijalna prevencija.

• Dakle, priča o raku nije priča o smrti?

Naravno da nije. Radi se o čestoj bolesti, koja će se javljati sve češće, ali je potencijalno izlečiva. Ja se obradujem kad sretnem nekoga ko mi kaže – vi ste mene operisali pre toliko i toliko godina, ili nečijeg oca, majku… Znate svaki treći Evropljanin ima neki rak ili je bolovao od raka. Rak prepoznat na vreme je izlečiv.

• Ali u našem mentalitetu je nekako da se govori – on boluje od one bolesti. Mi reč rak kao da ne smemo da izgovorimo…

To ste se fantastično setili. Da, odmah ćete čuti – ne daj Bože boluje od one bolesti,. Pazite, pored bolesti srca, šloga i infarkta, najčešće hronične nezarazne bolesti su upravo zloćudne bolesti. A za 10-15 godina će biti više obolelih od raka nego od kardiovaskularnih bolesti.

• Stiče se utisak da su ljudi skloni da onoga ko je oboleo od raka odmah u startu otpišu.

Da ali to je potpuno neispravno. Ja se sećam sijaset puta da se desi da pacijent koga su najbliži ožalili i otpisali nadživi sve u porodici. Ono što je prelepo je da se često dešava da pacijent zaboravi od čega je operisan, To se dešava kada nema komplikacija od operacije. Pacijent jednostavno posle nekog vremena smetne sa uma da je operisan od raka, Naravno to je samo dokaz da je rak izlečiv, pod uslovom da je to uradio odličan hirurg i da pacijent ima odličan kvalitet života.

• Koliko ima istine u tome da treba izbegavati crveno meso? Neki navode da treba izbaciti svo meso iz ishrane.

Najviše antioksidanasa ima u zelenom čaju i brokoliju. Ali zdrava hrana za naše područje je naša domaća hrana ali bez pesticida, bez hormona i bez genetskih modofikacija. Dakle i meso i riba i ostale namirnice mogu da se upotrebljavaju u normalnoj količini. Samo je bitno da hrana bude što manje zagađena. Kažu neki – jedite soju a izbegavajte crveno meso. Soja i proizvodi od soje su primereni Japancima odnosno onima koji žive na tom terenu. Ponavljam, zdrava hrana za nas je naša domaća hrana, što manje zagađena, naravno.

Kurir