Sve više kratkovide dece

Sakodnevno, višesatno zurenje u ekran kompjutera, mobilnog telefona ili tableta smanjuje broj treptaja, čak i do pet puta nego što je uobičajeno i oku potrebno. To dovodi do takozvanog suvog i crvenog oka, upozoravaju oftalmolozi.

Ogroman broj ljudi, čiji su posao, ali i hobi i zabava, vezani za dugo korišćenje kompjutera, sve više se žali na  preopterećenost oka, pojačanu osetljivost na svetlost, duple slike ili zamagljeni vid, privremenu kratkovidost, glavobolju i bol u vratnom delu kičme. Stručnjaci iz Američkog udruženje optometričara (American Optometric Association) zbir ovih tegoba nazvali su sindromom kompjuterskog vida (computer vision syndrome).

I dok su odrasli sigurni da to što imaju problema s vidom ima veze sa radom za kompujerom i mobilnim telefonom, tinejdžeri negiraju da im sati provedeni pred ekranima prave ikakve probleme. Kao u vicu o mišu koji se ne žali ni kada jede papriku, već „plače i jede”.

Ali, očni lekari upozoravaju: kao posledicu nebrojanih sati koje klinci provode gledajući u skrinove mobilnih telefona i ekrane tableta, raste broj dece koja postaju kratkovida.

 –Sve je veći broj dece kratkovido, jer previše vremena provode pred monitorima. To se naziva i školskom kratkovidošću, jer se u tom uzrastu najčešće javlja – upozorava oftalmolog prof. dr Miroslav Stamenković, direktor Očne klinike KBC „Zvezdara”.

On ipak smatra da se ne može govoriti o sindromu kompjuterskog vida kao patološkom, bolesnom stanju, jer da bi nešto bilo sindrom sa medicinskom dijagnozom potrebno je da se „razboli” organ, a u ovom slučaju su samo privremene smetnje. Takođe tvrdi da iza tog termina stoje optometričari, koji, ipak, nisu očni lekari, već samo obavljaju preglede i određuju dioptriju.

–Za sada nema pouzdanih naučnih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja oka – tvrdi dr Stamenković i dodaje da savremeni ekrani uspešno štite od direktnog oštećenja očiju i vida.

– Kada je reč o problemu suvog oka, koji prati peckanje, svrab, nelagodnost, kao da je u oku pesak, to može da se otkloni dodavanjem „veštačkih suza”, odnosno kapi za oči koje treba da odredi oftalmolog– kaže naš sagovornik.

Ipak, postoje situacije koje zahtevaju veći oprez. Dr Miroslav Stamenković navodi da se kod dugog rada za kompjuterom kod nekih osoba može javiti takozvana insuficijencija konvergencije – smanjene mogućnosti očiju da  fokusiraju na objekat koji gledaju. To dovodi do nelagodnosti ili duplih slika. Upozorenje naročito važi za osobe koje imaju prikriveni strabizam (razrokost) koji dugi sati provedeni pred kompjuterom mogu da „probude”.

Saveti stručnjaka

Za ljude koji zbog prirode posla ili zavisnosti od čestog sedenja pred računarom ili zurenja u mobilni telefon, oftalmolog dr Miroslav Stamenković daje nekoliko saveta:

*  Podesiti kontrast na monitoru između pozadine i slovnih i drugih znakova, a odsjaj smanjiti na najmanju meru

* odrediti optimalnu razdaljinu od očiju do ekrana (optometričari preporučuju 45 do 70 santimetara)

* Ekran podesiti da bude u ravni sa očima, a ne da se u monitor kompjutera gleda „na dole”

* Računar ili mobilni telefon ne sme da bude najjači ili jedini izvor svetlosti u sobi u kojoj se radi, već je potrebno da postoji još neko svetlo

* Važno je tokom rada za kompjuterom sedeti u pravilnom položaju

* Na svakih sat vremena, treba napraviti pauzu od 10 do 15 minuta, ne samo da bi se oči odmorile, već i da bi se mišići opustili

 * Svih ovih saveta treba dai se pridržavaju osobe koje nose naočare sa velikom dioptrijom ili sočiva

Politika