Svest građana o drugom po učestalosti tumoru u Srbiji je na zabrinjavajuće niskom nivou

Institut za javno zdravlje Srbije napominje da je kolorektalni karcinom drugi po učestalosti malignitet u pogledu oboljevanja i mortaliteta. Svake godine se dijagnostikuje oko 4.500 novih slučajeva, a preko 3.000 ljudi umre.

Pored toga, u preko 75% slučajeva kolorektalni karcinom se dijagnostikuje kasno, sa većom smrtnošću. Stopa učestalosti ovog karcinoma u Mađarskoj, Slovačkoj i Sloveniji među prvih deset na svetu.

Kako bi otkrila stavove i najveće izazove u vezi sa svesti o kolorektalnom karcinomu i skriningu, kompanija BGI Genomics je danas objavila svoj Izveštaj o stanju svesti o kolorektalnom karcinomu što je prvi izveštaj na globalnom nivou o trećem najrasprostranjenijem karcinomu na svetu. Ovaj izveštaj je objavljen na Svetski dan zdravlja, 7. aprila 2023. godine, u skladu sa ciljem “Zdravlje za sve” i nastoji da motiviše aktivnosti za suočavanje sa zdravstvenim izazovima današnjice i sutrašnjice.

Ovaj izveštaj pomaže nam da bolje razumemo globalno stanje svesti o kolorektalnom karcinomu, kao i stavove i aktivnosti u oblasti skrininga za prosečne rizične grupe i skrininga za grupe naslednog genetskog rizika. Anketirano je 1.817 ispitanika iz šest zemalja i regiona: Ujedinjenog Kraljevstva (Zapadna Evropa), Mađarske (Istočna Evropa), Saudijske Arabije (Bliski istok i Afrika), Tajlanda (Jugoistočna Azija), Kine i Hong Konga (Severna Azija).

Institut za javno zdravlje Srbije napominje da je kolorektalni karcinom drugi po učestalosti malignitet u pogledu oboljevanja i mortaliteta. Svake godine se dijagnostikuje oko 4.500 novih slučajeva a preko 3.000 ljudi umre. Pored toga, u preko 75% slučajeva kolorektalni karcinom se dijagnostikuje kasno, sa većom smrtnošću. Takođe je važno napomenuti da se po stopi učestalosti kolorektalnog karcinoma Mađarska, Slovačka i Slovenija nalaze među prvih deset na svetu.

Uprkos tome što je 51,5% učesnika prijavilo da nema dovoljno informacija o kolorektalnom karcinomu, a 34,5% navodi troškove kao razlog koji ih sprečava da obave skrining, izveštaj otkriva nekoliko optimističnih nalaza. Na primer, 88,8% učesnika je spremnije da ide na skrining nakon što su saznali za petogodišnju stopu preživljavanja od 90% u slučaju ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma.

– Rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma daje najbolji ishod za pojedinca i politiku zdravstvene zaštite. Troškovi lečenja kolorektalnog karcinoma u kasnoj fazi su ponekad više od deset puta veći u odnosu na onaj u ranoj fazi, ali sa daleko nižim stopama preživljavanja – rekao je Jantao Li, direktor Programa skrininga kolorektalnog karcinoma u kompaniji BGI Genomics, Jugoistočna Azija.

– Zato sve više zemalja ili regiona promoviše programe ranog skrininga. Na primer, Evropska komisija pojačava programe skrininga kolorektalnog karcinoma.

Ostali ključni zaključci iz izveštaja:

Kolonoskopija je najpoznatiji skrining test, ali postoji prostor da se poveća svest o drugim testovima kao što su fekalni testovi. Iako je kolonoskopija (68,2%) najpoznatiji skrining test, ona je skuplja i komplikovanija u odnosu na fekalno testiranje (49,5%) koje je manje poznato. Da bi se promovisala ova pristupačnija i fleksibilnija opcija, potrebno je poboljšati svest o fekalnom testiranju.

Lekari su najveći faktor kada se govori o skriningu u odsustvu simptoma. 62,5% učesnika će poslušati savet svog lekara da se podvrgne skriningu. Stoga je od vitalnog značaja da lekari budu svesniji simptoma kolorektalnog karcinoma, postavljaju prava pitanja kako bi identifikovali potencijalni nasledni genetski rizik i ponudili pacijentima niz opcija za skrining koje su prilagođene različitim stilovima života i budžetima. Po našem mišljenju, najbolji skrining test za kolorektalni karcinom je onaj koji će pacijent uraditi.

Ispitanici su podeljeni po pitanju dovođenja članova svojih porodica na skrining. 55.7% ispitanika je svesno da porodična istorija kolorektanog kancera povećava stepen rizika. Prema smernicama Nacionalne sveobuhvatne mreže protiv raka (NCCN), ovi članovi porodice bi trebalo da počnu sa skriningom od četrdesete godine ili deset godina pre najranije dijagnoze kolorektanog kancera u porodici. Dobra vest je da je 67,2% onih koji su imali kolorektani kancer ili porodičnu istoriju odvelo članove svoje porodice na skrining. Nasuprot tome, samo 31,2% ukupnog broja ispitanika odvelo je članove svoje porodice na skrining kolorektanog kancera.

Da biste pročitali i pogledali poređenja na nivou zemlje ili regiona, pogledajte celokupan izveštaj o stanju svesti o kolorektalnom karcinomu kompanije BGI Genomics 2023.

______________________________________________________