U Srbiji od 1999. broj obolelih od raka uvećan za 30 odsto

Prema najnovijim podacima istraživačkog Centra za karcinom u Velikoj Britaniji, u poslednjih 20 godina stopa obolelih od raka, kojom se iskazuje broj novootkrivenih slučajeva tumora svih vrsta na 100.000 stanovnika, u ovoj zemlji je porasla za 12 odsto.

Strunjaci, kako prenosi britanski list „Gardijan”, to objašnjavaju primenom rane dijagnostike tumora, boljim testovima i razrađenim skrining programima, koji rak otkrivaju i među onima koji nemaju nikakve simptome. To dovode do toga da, statistički, obolelih od raka ima sve više.

Da li bi ovo mogli da budu razlozi zašto raste broj obolelih od raka i u Srbiji? U našoj zemlji ne postoji dvadesetogodišnji presek stanja, ali prema statistici Instituta za javno zdravlje Batut, od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla je za 30 odsto, odnosno iznosi 281 novooboleli na 100.000 stanovnika.

Dr Dragan Miljuš iz odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje „Batut”, kaže da se porast broja malignih tumora može pripisati i boljoj evidenciji i ažurnijem prijavljivanju novoobolelih u registru za rak.

– Ali, razlozi za porast obolevanja i umiranja od raka u Srbiji su i nepostojanje organizovanih programa prevencije, kao i višedecenijsko kašnjenje za evropskim zemljama u uvođenju skrining programa ranog otkrivanja tumora – kaže dr Miljuš.

Zahvaljujući antipušačkim kampanjama, kao i obaveznom odazivanju na organizovane preglede kojim se rak grlića materice, dojke i debelog creva otkrivaju u ranim fazama, smrtnost od raka na Starom kontinentu smanjena je u proseku za devet odsto. U Srbiji su organizovani, nacionalni programi ranog otkrivanja započeti tek krajem 2012. godine, a nažalost izostao je masovni odziv stanovništva.

Takođe, ni sporadične kampanje ukazivanja na faktore rizika, nisu dale efekte. Eksperti britanskog istraživačkog centra za rak navode da bi četiri od 10 slučajeva raka mogli da budu sprečeni, kada bi se ljudi odrekli cigareta, nezdrave hrane, preteranog sedenja… Gojaznost se, pored pušenja, navodi kao najveći faktor rizika.

Onkoepidemiolog dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju, navodi da u Srbiji godišnje od raka umre 21.000.

– Ova bolest je jako česta svuda u svetu, drugi je najčešći uzrok smrti posle kardiovaskularnih bolesti. Srbija po tome nije izuzetak. Razlika je samo što su razvijene zemlje uspele da zaustave neke vrste tumora, suzbijajući faktore rizika, poput pušenja – kaže dr Ana Jovićević.

Istina je da u celom svetu raste broj novih slučajeva raka, ali stalno opada smrtnost, pa se sa dijagnozom raka sve duže živi. Nažalost, u Srbiji to nije slučaj, u velikoj meri i zbog ignorisanja faktora rizika, ali i zbog javljanja lekaru kada je bolest već uzela maha i kada su izgledi za uspešno lečenje znatno umanjeni.

Dr Ana Jovićević naglašava da bombardovanje delova Srbije osiromašenim uranijumom, po svim saznanjima koje lekari do sada imaju, nije uticalo na povećanje broja obolelih od raka. Stres kojem smo godinama kontinuirano izloženi, takođe sam po sebi ne može da bude uzrok raka, ali može da bude okidač koji dovedi do umnožavanja malignih ćelija, najčešće sa još nekim faktorima rizika.

Za većinu malignih tumora prosečno vreme između prve izloženosti faktorima rizika i pojave raka iznosi 15 godina.