Prethodni članak
Uklanjanje transrodnosti sa liste mentalnih oboljenja
Ove nedelje se u Ženevi održava Svetska zdravstvena skupština u okviru koje se, između ostalog, transrodnost uklanja sa liste mentalnih oboljenja (depatologizacija). Umesto toga, nova Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB-11) transrodnost umesto kao oboljenje, vidi kao stanje.
Na ovaj način, na međunarodnom nivou se vrši prvi korak ka depatologizaciji transrodnosti, a sve države članice, uključujući i Srbiju, će početi i sa izveštavanjem o primeni nove klasifikacije od 2022. godine, što ostavlja dovoljno vremena za nacionalnu implementaciju ovog dokumenta, kao i za izvršavanje svih neophodnih promena na nacionalnim nivoima.
Patologizacija je duboko ukorenjena u svim sferama društvenog života transrodnih osoba, počev od pravnog statusa, preko pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogućnosti zapošljavanja, ali i svakodnevnog tretmana kako od opšte populacije tako i od najbližih članova porodice.
– Zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava, a diskriminacija u značajnoj meri utiče negativno na zdravlje. Definisanje transrodnosti u novoj MKB na ovaj način omogućiće pristup transrodnih osoba zdravstvenoj zaštiti u skladu sa polom koji oni doživljavaju kao svoj – izjavio je doktor Marijan Ivanuša, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji na događaju koji je na ovu temu okupio predstavnike relevantnih državnih tela, međunarodnih organizacija i nacionalnih organizacija civilnog društva, kao i predstavnika transrodne zajednice u Srbiji.
– To je naročito važno kada sagledamo podatke po kojima seksualne manjine u evropskim zemljama imaju značajno lošije fizičko i mentalno zdravlje. Smrtnost transrodnih osoba je tri puta veća, a transrodne žene su i deset puta sklonije pokušaju samoubistva – dodao je doktor Ivanuša.
Nacionalna implementacija uklanjanja transrodnih stanja sa liste mentalnih oboljenja podrazumeva omogućavanje priznavanja identiteta, koji je u manjoj meri uslovljen medicinskim pristupom. Takođe, trasnrodne osobe bi trebalo da budu bolje uključene u društvo, da imaju bolje mogućnosti za ostvarenje svojih prava i pristup uslugama, umesto dugotrajnih procesa dijagnostike i medikalizacije.
– Isključenost iz društva je direktno povezana sa patologizacijom, kada kroz dijagnozu ili medicinski nalaz posmatramo čoveka. Ako istinski poštujemo ljudska prava, jedino na čemu treba zajednički da radimo jeste poštovanje autonomije, dostojanstva i integriteta svake osobe, bez obzira na rodni identitet i oblik u kojem se on javlja – izjavio je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava na događaju koji je na ovu temu koji je okupio predstavnike relevantnih državnih tela, međunarodnih organizacija i nacionalnih organizacija civilnog društva, kao i predstavnika transrodne zajednice u Srbiji.
– Globalna UN Agenda 2030 za održivi razvoj se zalaže za prinicip da niko ne bude izostavljen. To se pogotovo odnosi na one najranjivije grupe, poput transrodnih osoba. Vodeća istraživanja pokazuju da su transrodne žene oko 49 puta pod većim rizikom od HIV infekcije u odnosu na ostale žene – smatra Marija Raković, predstavnica Populacionog Fonda UN u Srbiji.
Navedena klasifikacija je prethodno izmenjena 1990. godine, kada je sa liste mentalnih oboljenja uklonjena homoseksualnost i time učinjen prvi veliki korak neophodan za ostvarivanje društvene ravnopravnosti i omogućavanje efikasnog ostvarivanja ljudskih prava homoseksualaca.
Događaj su zajednički organizovali Tim UN za ljudska prava, Populacioni fond UN (UNFPA) i ERA – Savez za jednaka prava LGBTI osoba Zapadnog Balkana i Turske, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i Kancelarijom Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji.
Rodni identitet podrazumva osećaj vlastitog roda i on je obično u skladu sa polom prilikom rođenja. Kada se rodni identitet pojedinca razlikuje od njegovog pola, on se obično smatra transrodnom osobom.
Poslednje izdanje Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB 11), je dokument koji definiše standarde i svojevrsni je rečnik koji širom sveta pomaže u dijagnostifikovanju i praćenju zdravstvenih problema.
U poslednjem izdanju ovog dokumenta, deo koji se odnosi na zdravlje vezano za rodni identitet premešten je iz poglavlja o mentalnim poremećajima u novo poglavlje o seksualnom zdravlju. Ovo pokazuje da transrodnost nije mentalno oboljenje, što je u ranijim godinama izazivalo stigmatizaciju i diskriminaciju ovih osoba.
________________________________________________________
Bolestina, i to teska. Ako neko misli da je Napoleon, stavice ga u ludnicu. Ako muskarac misli da je zena, to nije dusevna bolest, nego je transrodnost.
Ne razumem, losije fizicko i mentalno stanje, smrtnost tri puta veca, deset puta skloniji samoubistvu. Zao mi je, ali to je teska bolest. Ne osudjujem, verujem da im je tesko, ali ukloniti ih sa liste mentalnih oboljenja je suludo. Alo strucnjaci u ovom tekstu demantujete sami sebe.
Dobar rezon. Nekad valja čitati i komentare 😉
Deset puta skloniji samouibstvu jer su šikanirani od strane društva. Prateći vaš rezon treba proglasiti i siromaštvo mentalnim oboljenjem zbog visoke stope samoubistva, ili ljude starije preko 60 godina teškim mentalnim bolesnicima jer su najugroženija kategorija kada je samoubistvo u pitanju.
‘Nije oboljenje, vec stanje’ ovo se moze reci i za vecinu neuroticnih poremecaja ali se i dalje tretiraju kao upravo to, poremecaji, bolesti’ a ne kao stanja. Zivimo u svetu u kome su fobije bolesti/poremecaji sa svojom sifrom, a ispada je to sto se neko oseca kao zena/muskarac, sto zeli da promeni pol i podvrgne se x operacija nesto sto nije poremecaj. Diskriminacija treba da prestane, ali ovo nije nacin. Sta je sledece?
a ako se muskarac oseca kao zenka lame, a ako se zena oseca kao muzjak voluharice, kako ta „stanja“ klasifikovati?
???, mislim da je u te slucajeve ukljucena i veterina. Saradnja mora da postoji.
Duhovit si…Bravo covece…
Ima neki reportercic na jednoj TV,ukljucuju ga u jutarnji program i vidi se da je mukica bolestan.Pa zar takve skinuti sa liste? Muka mi je kad ga cujem i vidim,tuga.I takvom cete sutra dozvoliti da usvaja decu?
Sve mi se cini da je sledeci ministar kulture Mira Karanovic.
poremećaj ili stanje
nije razlog da se hvali neko sa time i ubeđuje sve oko sebe da je normalan, već treba da nađe način da živi što normalnije sa svima.
A ako je tako, kako mu onda pomaže parada ponosa, gde se hvali problemom umesto da ga rešava.
I jedno političko pitanje – ko pomaže našoj premijerki, kada je ubeđena da je ona sjajan primer oca, pa dede i…. Koliko smo mi „normalni“ kada državu poverimo nekome takvom.
Šta ako umisli da je Vučić, daleko bilo….:)