Upozorenje lekara: Bakterije postale otporne na lekove

Tuberkuloza, upala pluća, trovanje krvi i gonoreja ubrzo će početi da ubijaju ljude jer se teško leče postojećim antibioticima na koje su mikroorganizmi sve otporniji! Ovo nije problem samo u Srbiji, već na celoj planeti zbog zloupotrebe te grupe lekova koje smo počeli da gutamo kao bombone. A posledice toga su duži boravak u bolnici i povećana smrtnost obolelih od ranije izlečivih bolesti.

Srbiji upravo zbog toga preti tuberkuloza otporna na sve poznate lekove na planeti, a ako se problem hitno ne reši, upozoravaju naši lekari, neće moći da se obavi ni običan „carki rez“.

Prim. dr Ivica Zdravković, specijalista opšte medicine, kaže da će bolesti koje su ranije bile izlečive početi da nas ubijaju kao i pre ere antibiotuika – tuberkuloza, upala pluća, sepsa, gonoreja, ali i druge infekcije!

– Mi već dugo imamo u Srbiji multirezistentnu tuberkuloza koja je otporna na takozvanu prvu liniju lekova. Umesto da se leči šest meseci to vreme se produžilo na dve godine, ako se uopšte izleči! Pred vratima nam jeste tuberkuloza otporna na sve lekove, a u Srbiji već imamo rezistentne ešerihije koli, klebsijele, pseudomonase, proteuse. Dobijamo rezultate antibiograma po kojima na skoro svaki predloženi antibiotik bakterija je otporna. Do ovoga je dovela ta naša neobična sklonost ka antibioticima. Što čudi, ako se uzme u obzir da je to u neskladu sa srpskom opštenarodnom farmako-fobijom. Sve je sada problem. Imam pacijentkinju kojoj ne mogu da izlečim gnojenje unutar kože mesecima. Iznova i iznova se samo menjaju bakterijski sojevi. Izlečiš jedan, dođe drugi. Samo se „gađamo“ antibioticima. Hitno moramo nešto da promenimo. U suprotnom, ni „carski rez“ neće biti moguć – upozorava taj stručnjak.

Prema njegovim rečima, najzanimljivije je da su bakterije različitih sojeva, kao što su ešerihija koli u stafilokoka, u stanju da da jedna drugoj prenesu informaciju kako da budu otporne na antibiotike razmenom genetskog materijala.

– Trebalo bi odmah da izbacimo antibiotike u injekcijama iz primarne zdravstvene zaštite i da se takozvano empirijsko davanje antibiotika u odnosu na njegov očekivani učinak na infekciju dozvoli samo jedanput, a posle toga obavezno da se urade analize antibiograma – naveo je on.

I njegova koleginica prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, navodi da je prekomerna upotreba antibiotika globalni problem i dodaje da rezistentni sojevi bakterija evoluiraju prilagođavajući se trenutnim uslovima života.

– To je potpuno paralelan svet koji se razvija onako kako mi ne možemo da znamo, predvidimo i utičemo na to. Otporni sojevi su prenosivi sa čoveka na čoveka bez obzira na to da li su ti ljudi pili u svom životu mnogo antibiotika ili ne. Može da se desi da se u delovima sveta gde ljudi nikad nisu popili nijedan antibiotik u životu tako otporne bakterije prenesu na njih i da oni potom imaju problem u lečenju i izlečenju bolesti koju su dobili. To je u naučnom svetu poznato i o tome raspravljamo u medicinskim krugovima. Uvek sam u nedoumici da li je veća šteta za pacijenta dati mu antibiotik pa rizikovati rezistenciju ili ostaviti ga bez lekova da se njihov imunitet sam izbori sa infekcijom – objasnila je dr Dimitrijević.

Alo