Vakcina i druga (ne)poverenja građana

Svaki drugi građanin Srbije nema poverenje u zvanične informacije koje saopštava Krizni štab za borbu protiv širenja korona virusa, a čak 73% izražava zabrinutost po pitanju daljeg toka epidemije. Visok i značajan je procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije (74%) kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu (63%) od kojih je skoro svaki drugi opisuje kao neugodnu odnosno umarajuću. Da vakcina, nakon njenog pronalaska, ne treba da bude obavezna, smatra 80% ispitanika, a zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61% stanovništva, pokazuju rezultati poslednjeg, petnaestog talasa istraživanja agencije za marketinško savetovanje i istraživanje Valicon o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

Kriza poverenja u Krizni štab

Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba, poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost. Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije. Neposredno nakon tog događaja, krajem juna, nepoverenje u podatke iznosilo je 65%. Slične vrednosti izmerene su i u međuvremenu, a građani Srbije najveću sumnju imali su početkom septembra kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope. Situacija je i četiri meseca kasnije skoro nepromenjena a trenutno nepoverenje je i dalje visokih 67%, od čega 37% ne veruje a 30% uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih. Nasuprot njima, nalazi se 25% onih koji veruju u njih i svega 4% koji veruju u potpunosti, a isti procenat veruje drugim izvorima. Građani su izričiti i po pitanju obavezne vakcinacije protiv korona virusa, upitani da li smatraju da vakcina u Srbiji treba da bude obavezna u trenutku kada ona bude napravljena i  zvanično odobrena, čak četiri od pet građana Srbije ima negativan stav. Samostalnu odluku da primi vakcinu, ukoliko ona ne bude obavezna, doneće samo 27% stanovništva u Srbiji, dok se više od polovine neće odlučiti za takav korak, a svaki peti građanin još uvek nije siguran, pokazuju rezultati kroz četiri od petnaest izmerenih talasa istraživanja agencije Valicon.

Percepcija i predviđanje građana Srbije

Visoka neizvesnost i niska mogućnost predviđanja razvoja situacije dovodi do oscilacija u pogledu predviđanja daljeg toka epidemije i optimizma kod građana. Trenutno pogoršanje u vezi daljeg razvoja epidemije previđa skoro tri od četiri građanina Srbije, od kojih 61% smatra da ide ka lošijem, a 13% ka mnogo lošijem. Poboljšanje predviđa 26% građana.

Podrška zaoštravanju mera

Uz nisko zadovoljstvo načinom, i još manje poverenje u transparentnost rada Kriznog štaba, ocena adekvatnosti mera takođe beleži pad od 12 procentnih poena u odnosu na prethodno izmeren rezultat. Trenutno, sprovedene mere u cilju zaštite stanovništva od korona virusa kao adekvatne opisuje 44% ispitanih, da su isuviše blage smatra 33%, a ostalih 23% smatra da su trenutne mere previše stroge. Pozitivan stav vlada i u odgovoru na pitanje u vezi sa podrškom dodatnog zaoštravanja epidemioloških mera usled povećanja broj novozaraženih. U danima kada Srbija beleži visoku stopu povećanja broja zaraženih, 61% građana pružaju podršku zaoštravanju epidemioloških mera, dok se 39% protivi skraćenju rada ugostiteljskih objekata, nošenju maski na otvorenom i drugim preventivnim merama.

Potrošnja i finansije

Izmerena saglasnost sa ekonomskim merama slična je kao i sa zdravstvenim. Većina, 49%, smatra da su delimično odgovarajuće, a 26% da su adekvatne, i 25% smatra da su ekonomske mere neprimerene. Međutim, uprkos podršci ekonomskim merama, najveći broj građana – 39%, kaže kako je njihova trenutna finansijska situacija već lošija u odnosu na onu pre pola godine, za 26% ona je jednaka, iako očekuje pogoršanje, dok je za 28% finansijsko stanje takođe nepromenjeno ali i ne očekuje pogoršanje, a svega 7% njih kaže kako živi bolje nego ranije. Usled izmena u obimu potrošnje, agencija Valicon istražila je u kolikoj meri su građani promenili kupovne navike u pogledu online kupovine. Tako je 29% potrošača počelo ili povećalo obim online kupovine, 45% njih nije promenilo obim kupovine online i telefonskim putem a svaki četvrti potrošač ni u situaciji povećanog epidemiološkog rizika ne poseže za ovim tipom nabavke.

Korona virus i dalje u fokusu

Kako je skoro cela 2020. godina protekla u znaku virusa korona, i opšta zabrinutost među građanima je od početka epidemije visoka a trenutno je 73% građana zabrinuto, od čega je 53% u određenoj meri, a 20% jako zabrinuto. Naspram njih je 18% onih koji uglavnom nisu zabrinuti i svega 9% koji nisu zabrinuti uopšte. Iako se kao jedina mogućnost za okončanje epidemije vidi pronalazak vakcine, njeno obavezno primanje ne uživa poverenje u srpskom društvu. Osim toga, nisko je i poverenje u nadležne koji rukovode i odgovorni su za primenu zdravstvenih mera koje mogu pomoći u kontroli epidemije, posledično i visoke zabrinutosti. U takvim okolnostima ne iznenađuje rezultat da kod više od polovine građana (54%) i dalje vlada visoko interesovanje za informacije u vezi sa korona virusom. Svega 14% nije zainteresovano a 29% možemo okarakterisati kao indiferentni prema razvoju epidemije koja je u glavnom fokusu kako domaćih tako i svetskih medija i jedna je od najzastupljenijih tema šireg društvenog okruženja.

______________________________________________________________________