Prethodni članak
Vakcinacija u Čačku povećana za 50 odsto
Vakcninacija dece u Moravičkom okrugu u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, veća je za 50 odsto, saopšteno je danas u Zavodu za javno zdravlje, povodom Nedelje imunizacije koja se obeležava u celoj Evropi. Tome je verovatno doprinela epidemija malih boginja u Srbiji poslednjih meseci, pa su roditelji pokazali veliki stepen odgovornosti vakcinišući decu na vreme.
Epidemiolog Aksentije Tošić i dr Ivana Lazović, načelnica Dečijeg dispanzera ponovili su da je Moravički okrug, po uspešnosti imunizacije u samom vrhu u čitavoj zemlji sa preko 96 odsto vakcinisane dece, i samim tim ima veoma visok kolektivni imunitet, zbog čega u našem kraju nisu zabeleženi slučajevi oboljevanja od malih boginja.
-Danas usvetu u opticaju imamo više desetina vakcina, a u Srbiji se u dečjem uzrastu prima ukupno 11 vakcina. To su sve vakcine i preparati koje su tokom više decenija dokazale da doprinose zdravlju kompletnog stanovništva. Postoje vakcine kao što su protiv besnila i tetanusa gde se ne sme postavljati pitanje da li osobu, starijeg čoveka ili dete, treba vakcinisati ili ne. Zahvaljujući vakcinama dobar deo bolesti koje su u 19. veku odnosile živote su iskorenjene, ali nažalost, imamo još uvek pojedine zemlje koje su siromašne i gde deca ne primaju vakcine i gde se beleži velika smrtnost. Iz godine u godinu taj broj se smanjuje, rekao je dr Aksentije Tošić.
Visok stepen vakcinacije dece u Moravičkom okrugu, i više od 96 odsto, postignut je zahvaljujući dobrom radu lekara u Dečjem dispanzeru koji su kroz razgovor sa roditeljima otklonili sve eventualne nedoumice ako su ih imali.
-Vakcinacija je najveća tekovina čovečanstva i spasila je milione i milione života, iskorenila je mnoge bolesti, kao što su variola, difterija, podignuto je zdravlje ljudi na jedan visok nivo. U Dečjem dispanzeru deca se vakcinišu protiv 11 bolesti: protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije. Naši roditelji veruju nama, oni su edukovani i vakcinišu decu. Imam visok stepen vakcinacije, preko 94 posto protiv morbila, odnosno 96,7 odsto pred upis u školu. Čitav okrug ima jako visok kolektivni imunitet i zato ne dolazi do oboljevanja od morbila. Postojala je kod određenih roditelja sumnja na MMR vakcinu jer navodno izaziva autizam. Vakcina protiv morbila ne izaziva autizam. To je potvrđeno i dokazano, rekla je dr Ivana Lazović, načelnica Dečijeg dispanzera.
Novim Pravilnikom i Programom imunizacije, Srbija je od 1.marta počela sa obaveznim vakcinisanjem dece protiv bakterije streptokoke pneumonije. Tim pravilnikom, predviđena je i obavezna imunizacija osoba u posebnom riziku od oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom (prevremeno rođena deca, deca sa odrdjenim srčanim manama i slabostima imunog sistema) od oktobra 2018, kao i u riziku od varičele od 1. januara 2019. godine.
Vakcinacija je postupak unošenja uzročnika bolesti ili njihovih delova u organizam saciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvije otpornost na te uzročnike, odnosno bolesti, slična onoj koja se stiče prirodnim putem u slučaju obolevanja. Dete koje nije vakcinisano lako može da oboli od tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, hepatitisa B, oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip b.
Vakcine jačaju detetovu sposobnost odbrane od bolesti, tako što mu pomažu da razvije antitela protiv njihovih uzročnika. Taj proces se naziva imunizacija.
Predviđeno je i da imunizacija ljudi izloženih odredjenim zaraznim bolestima, protiv hepatitisa A i trbušnog tifusa počne 1. januara 2019. godine, dok bi obavezna imunizacija zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti trebalo da počne 1. januara 2020. godine.
Preporučena imunizacija za određene uzraste protiv varičele, oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), rota virusne infekcije i drugih zaraznih bolesti treba da bude u primeni najkasnije do 1. aprila 2019. godine.
Sumnja u vakcine za vreme tzv.meksičkog gripa
Prvi put se sumnja u vakcinaciju pojavila tokom epidemije tzv.meksičkog gripa. Prema rečima dr Tošića, i ta vakcina nije imala nikakve neželjene efekte.
-U Moravičkom okrugu vakcinisano je 2.770 osoba. Nismo imali neželjene reakcije. I ta vakcina je bila potpuno ispravna, rekao je dr Tošić.
Gospođo, nije dokazano da MMR izaziva autizam, a suprotno se ne može dokazati, jer ko zna koliko okidača i faktora postoji koji utiču na pojavu autizma, jer da može bilo šta da se dokaže, znali bismo šta tačno izaziva autizam.
Sama ova vaša izjava je pretenciozna, a nigde u svetu nećete pročitati izjavu ozbiljnog lekara ili farmaceuta da je dokazano da MMR ne izaziva autizam, već ne postoje dokazi niti bilo kakvi rezultati kliničkih ispitivanja upućuju na sumnju da MMR izaziva autizam, ali to još uvek nije dokaz da u nekim slučajevima MMR nije okidač nekih procesa koji indirektno dovode do pojave autizma u sadejstvu sa nekim drugim faktorima.
Zato se i digla frka u Srbiji, jer dajete pretenciozne izjave za koje niste kompetentni da dajete, jer niste farmaceut niti radite u laboratoriji za ispitivanje vakcina, ali je bitno da pričate građanima da je dokazano nešto što se dokazati ne može.
Dali je u pitanju vaša prepotentnost ili neznanje, nije bitno, ali vaša izjava deluje kao da primate platu direktno od proizvođača MMR vakcine.
To bi isto bilo da se ja potipišem sa OZBILJAN NAUČNIK i napišem da je zemlja ravna ploča.
Vilo odleti kući !!!
Sad će da se raspomame protivnici vakcina! Oni samo čekaju neki ovakav tekst da se okupe i zapale baklje…
Na celu sa dr Radojevicem.
Farmaceuti nisu kompetentni da govore o vakcinama.