Vazduh prekomerno zagađen u čak 20 gradova Srbije

Srbija zvanično ima 20 gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom, koji su u obavezi da imaju usvojene planove kvaliteta vazduha. Prema podacima iz 2021. godine, svega pet gradova ima važeća strateška dokumenta s konkretnim merama za smanjenje aerozagađenja. To znači da većina krši zakon i ne radi gotovo ništa kako bi građani mogli bezbedno da dišu.

Poslednji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je 2021. godine u Srbiji bilo čak 20 gradova sa vazduhom treće, najgore kategorije. U pitanju su: Kragujevac, Kraljevo, Zaječar, Valjevo, Novi Pazar, Paraćin (Popovac), Čačak, Loznica, Sremska Mitrovica, Subotica, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Bor, Kosjerić, Užice i Niš.

Zakon o zaštiti vazduha jasno propisuje da svaka lokalna samouprava u kojoj je vazduh u toj meri loš mora da donese plan kvaliteta vazduha i počne da ga sprovodi.

– Kad je grad od strane Agencije ocenjen kao prekomerno zagađen i Vlada usvoji taj izveštaj kroz uredbu, od tog momenta važi obaveza za izradom plana – objašnjava Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Problem je što ovi izveštaji kasne, pa je najnoviji, za 2021, objavljen tek krajem prošle godine. Zbog toga se gradovima koji su po prvi put proglašeni zagađenim može „progledati kroz prste“ jer planove još uvek nemaju.

Međutim, takvih gradova nema mnogo, u pitanju su samo Čačak, Loznica i Sombor. Tokom 2021. godine Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost na planove kvaliteta vazduha za Beograd i Kragujevac, a pre toga, počevši od 2018. godine, za još tri, dakle ukupno pet. Ovo su podaci iz poslednjeg izveštaja Agencije, zvaničnih podataka za prošlu godinu nema, a Ministarstvo zaštite životne sredine još nije odgovorilo na našu molbu da nam dostavi tačan broj gradova koji imaju važeće planove.

Najveći broj dana sa prekomernim zagađenjem PM10 česticama, čak 174, pretprošle godine zabeležen je u Valjevu, koje je među zagađenim gradovima svake godine još od 2012. Zaštitnik građana je u januaru utvrdio da je „Grad Valjevo načinio propust time što još uvek nije ispunio svoju zakonsku obavezu donošenja plana kvaliteta vazduha i kratkoročnog akcionog plana, a na uštrb prava građana na zdravu životnu sredinu“. Tom prilikom je dao preporuku da grad usvoji plan kvaliteta vazduha bez odlaganja i o tome ga izvesti u roku od 60 dana, za šta je rok već istekao.

– U Valjevu je Plan kvaliteta vazduha prvi put donet 2016. godine i trebalo je da bude na snazi do 2021. ali se ispostavilo da Ministarstvo za njega nikad nije dalo saglasnost – vratilo ga gradu na doradu koja nikad nije završena. Za to vreme je vazduh postajao sve gori. Sad imamo Nacrt plana od 2022. do 2027. godine – dakle on je trebalo da bude na snazi još od početka prošle godine, a još nije usvojen – priča Đorđe Petrović iz Lokalnog odgovora Valjevo.
Kasnila je, kaže, i sama izrada plana da bi se na javnoj raspravi u decembru saznalo kako ne postoji radna grupa koja je trebalo od početka da prati ceo proces. Sad se čeka da ta novosnovana grupa odgovori na primedbe i pitanja građana. Za to vreme Valjevci gotovo svakog drugog dana udišu vazduh koji mogu da vide, omirišu i koji, po Petrovićevom iskustvu, u ustima ostavlja i ukus sličan zagoreloj hrani. Kao najveće izvore zagađenja vide fabriku „Krušik“ koja sagoreva lignit, kao i privatna ložišta.

– Donosioci odluka se ponašaju kao da ne znaju koliki je problem, a znaju. Nije mi jasno, svi umiremo od zagađenja, niko nije izuzet. Valjevci su prilično dobro obavešteni u kakvom je stanju vazduh – prate stanje i žele da se to rešava – poručuje naš sagovornik.

Pantić iz BOŠ-a objašnjava da su lokalni planovi važni jer izvori zagađenja nisu svuda isti, samim tim ni mere za njihovo suzbijanje.

– Imamo velike zagađivače poput „Ziđina“ u Boru, HBIS grupe u Smederevu, termoelektrana, ali postoje i lokalni zagađivači o kojima opštine treba da vode registre. Važno je da opštine što detaljnije prate situaciju sa grejanjem, javna komunalna preduzeća su u njihovoj nadležnosti. Takođe je važno da imaju katastar lokalnih individualnih ložišta, što će Pirot ove godine prvi uraditi – navodi Pantić.

Srbija je prošle godine donela Program zaštite vazduha na nivou republike, a kako naglašava Pantić, jedna od najbitnijih mera je smanjenje emisije PM čestica za 60 odsto, što ne može da se uradi bez smanjenja emisija iz individualnih ložišta, tj. bez saradnje na lokalu i lokalnih planova.

Udruženja građana su do sad iznela brojne primedbe na Plan kvaliteta vazduha za Grad Beograd iz 2021. godine. Ključne su da plan nedovoljno dobro prepoznaje najveće izvore zagađenja, te stavlja akcenat na mere koje ne mogu bitno da poboljšaju stanje vazduha, kao i da nema jasne ciljeve, pa nije moguće ni merenje postignutog napretka. Zamerke iste vrste ima i Udruženje Lokalni odgovor na Nacrt plana kvaliteta vazduha za Valjevo, za čije delove tvrde da su doslovno kopirani iz beogradskog plana.