Virus korona: Zdravstvene ustanove ćute o respiratorima, na Dedinju skoro svi zauzeti

Izvor: CINS

Novi respiratori u Kliničkom centru Srbije; foto: Instagram / buducnostsrbijeav

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) nedavno je objavio zvanične podatke o broju respiratora dobijene odInstituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. O temi o kojoj se u javnosti mnogo priča u vreme širenja virusa korona dostupno je malo zvaničnih podataka, a i kada se iznose, uglavnom to čini predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Zbog toga su novinari CINS-a pokušali da odu dalje i da od 103 zdravstvene ustanove sa Batutovog spiska saznaju kakvo je danas stanje sa respiratorima – koliko ih je u funkciji, koliko ih je slobodno i da li su u međuvremenu dobili neke nove.

Od ukupnog broja bolnica, domova zdravlja, instituta i klinika koje smo zvali u prethodna dva dana uspeli smo da stupimo u kontakt sa 89, od kojih većina nije želela da priča o respiratorima. Nešto više od trećine, njih 37, uputilo nas je da se obratimo Ministarstvu zdravlja, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo ili Batutu za ove informacije.

Od 31 zdravstvene ustanove iz koje su nam dali neke podatke o respiratorima, u jedanaest slučajeva su se ti podaci razlikovali od onih iz izveštaja Batuta – u ustanovama tvrde da respiratora ima ili više ili manje nego u izveštaju.

Tako nam je direktorka Doma zdravlja u Vrbasu, Jasmina Assi, rekla da imaju četiri respiratora dok u izveštaju Batuta piše tri. Na pitanje koliko ih je slobodno, ona kaže da pacijenti ne leže kod njih.

– Mi smo bolnička ustanova koja transportuje pacijente koji su respiratorno nestabilni do ustanove višeg nivoa, odnosno sekundarnog, u ovom slučaju i tercionog – rekla je Assi.

Jovo Komazec, direktor Doma zdravlja u Inđiji, kaže da iako u izveštaju Batuta stoji da imaju jedan respirator, oni zapravo nemaju nijedan.

– To što je napisano jedan, ovi koji su pravili popis, oni su umesto inhalator napisali respirator – objašnjava Komazec.

„Devedeset odsto respiratora je zauzeto svakog dana, rade se kompleksni pacijenti koji su hitni i koji zahtevaju neodložno lečenje” – Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Za Opštu bolnicu u Prokuplju u izveštaju Batuta piše da imaju ukupno tri respiratora i da sva tri funkcionišu. Međutim, iz ove bolnice su nam rekli da zapravo imaju četiri respiratora, ali je jedan na popravci.

Ostalih dvadeset ustanova je potvrdilo podatke koje su dostavili Batutu. Jedna od njih je doktorka Instituta za neonatologiju Katarina Lazić:

„Institut za neonatologiju ima 21 respirator, od toga su dva transportna. Svi respiratori su neonatalni, odnosno predviđeni su za primenu mehaničke ventilacione potpore kod novorođenčadi. Broj zauzetih odnosno slobodnih respiratora je promenljiv i na dnevnom nivou se dostavlja izveštaj nadležnim službama”, kaže Lazić.

Aleksandar Vučić je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio da je od postojećih respiratora, prema njegovim podacima njih 1008, samo 400 slobodno, odnosno ne koriste ih drugi pacijenti, nezaraženi koronom. On je najavio i da će taj broj biti povećan nabavkom novih 352 respiratora.

Da je veliki broj respiratora zauzet može se naslutiti i iz podatka do kojeg je došao CINS kontaktirajući bolnice i domove zdravlja širom Srbije.

Milovan Bojić, ministar zdravlja u vreme Slobodana Miloševića i sadašnji direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, kaže da je od 30 respiratora samo prekjuče bilo zauzeto više od 20. Ovo je potvrdila anesteziolog i pomoćnica direktora Dragana Unić Stojanović:

„Devedeset odsto respiratora je zauzeto svakog dana, rade se kompleksni pacijenti koji su hitni i koji zahtevaju neodložno lečenje”.

Direktor Bojić je dodao i da su dva od ukupnog broja respiratora naročito dotrajala.

Ćutanje ustanova

Čak 58 ustanova nije želelo da odgovori ili nas je, najčešće, upućivalo na Ministarstvo zdravlja ili Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

U Opštoj bolnici u Subotici, u kojoj je inače 18. marta pokrenut postupak javne nabavke za hitnu popravku respiratora, nisu želeli da daju nikakve informacije već su nam poručili da sve informacije za medije idu preko Ministarstva zdravlja ili Pokrajinskog sekretarijata.

Branko Lukić, direktor Opšte bolnice u Petrovcu na Mlavi, prvo je za CINS rekao da im je zabranjeno da daju takve informacije da bi se posle ispravio i rekao da nije zabrana nego zvanični stav kompletnog zdravstva.

– Sve što vas interesuje u vezi korone, ove infekcije, bolesti i te tehnike, ministarstvo daje informacije o svemu tome – objasnio je Lukić.

Slično su nam rekli i u Opštoj bolnici u Smederevu, a u negotinskoj bolnici su, pored Ministarstva, poručili da se obratimo i Zavodu za javno zdravlje Timok.

– U vreme vanrednog stanja takve informacije direktori ustanova ne daju – rekli su za CINS u Opštoj bolnici u Negotinu.

Direktorka Doma zdravlja u Sremskoj Mitrovici Miroslava Ševo nam je naglasila da izjave daje samo Pokrajinskom sekretarijatu.

– Možete se njima obratiti, nikakve izjave ne dajemo – dodala je Ševo.

Ipak ni Ministarstvo ni Pokrajinski sekretarijat nisu odgovorili na pitanja koja smo im poslali.

Bilo je i onih koji se nisu pozivali na druge državne institucije, ali su i dalje odbijali da daju informacije. Tako su nam u Domu zdravlja u Čajetini rekli „da se zna ko daje takve informacije novinarima”. Na pitanje kome da se obratimo prekinuli su vezu.

Neke zdravstvene institucije su tražile da im pitanja pošaljemo mejlom, neke poštom, a druge su obećavale da će se neko javiti ali se to nije desilo.

Klinički centri ignorišu novinare

U prethodna dva dana CINS nije uspeo da stupi u kontakt sa 13 zdravstvenih ustanova, među kojima je i Klinički centar u Nišu. Pored Beograda i Kikinde, Niš je po podacima od pre nekoliko dana bio jedan od napogođenijih gradova virusom korona. Ipak, nadležni iz ove ustanove su zatvoreni za medije. Kako je portal Južne vesti juče izvestio, novinari iz Niša su poslali apel predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Ani Brnabić u kojem su zahtevali da se informacije ne kriju i da se službe nateraju da rade svoj posao i informišu građane.

Ni Klinički centri u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu nisu mnogo otvoreniji. Tako su za pitanja o respiratorima u Novom Sadu i Kragujevcu novinare CINS-a uputili na Pokrajinski sekretarijat odnosno Ministarstvo zdravlja, dok su u Beogradu tražili da im pitanja pošaljemo mejlom, a zatim nisu odgovorili na njih.

Virus korona: Zdravstvene ustanove ćute o respiratorima, na Dedinju skoro svi zauzeti

________________________________________________________________________