Za 33 godine 46 HIV pozitivnih u Moravičkom okrugu

Na teritoriji Moravičkog okruga od 1986. do 26. novembra ove godine ukupno je registrovano 46 HIV pozitivnih osoba, od čega su 32 osobe obolele od AIDS-a, a njih 14 je umrlo.

U Zavodu za javno zdravlje Čačak agenciji MNA je rečeno da je obolelih muškaraca od HIV-a skoro tri puta više nego žena, a najčešći način prenošenja je seksualnim putem.

Statistika pokazuje i da je HIV-om najviše inficiranih u dobi između 30 i 49 godina, a nešto manje uzrasta od 25 do 29 godina.

Povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv side, Zavod za javno zdravlje Čačak vršiće besplatno, anonimno i poverljivo testiranje svih zainteresovanih građana.

Testiranje će se vršiti do 4. decembra u prostoriji broj 28 Doma zdravlja Čačak u vremenu od 15:00 do 16:00 časova.

U Srbiji najmanje 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om

HIV i dalje predstavlja važan javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je od početka epidemije 75.000.000 ljudi inficirano HIV-om, dok je 32.000.000 ljudi umrlo od AIDS-a u svetu.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom u Srbiji je registrovano 4.027 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2.022 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.150 osoba umrlo od AIDS-a, a još 121 osoba inficirana HIV-om je umrla od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.

Od januara do 20. novembar novodijagnostikovano je 175 osoba inficiranih HIV-om, što je 35 odsto više nego u istom periodu prošle godine (130 osoba).

U istom periodu kod 55 osobe je novodijagnostikovan AIDS (sida), dok je 16 osoba umrlo od AIDS-a.

Od 175 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om u periodu od januara do novembra, 75 osoba je iz Beograda, 51 iz Vojvodine, a četvrtina je iz ostalih okruga centralne Srbije.

Registrovano je osam puta više muškaraca u odnosu na žene (156 muškaraca i 19 žena).

Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta 20 do 49 godina (138 osoba tj. 79 odsto), odnosno svaka četvrta osoba je uzrasta od 20 do 29 godina (43 osobe tj. 25 odsto).

U odnosu na način transmisije, kod 156 osoba HIV je prenešen seksualnim odnosom bez kondoma (97,5 odsto svih slučajeva sa poznatim načinom transmisije), od kojih su 134 muškarca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima (84 odsto svih osoba sa poznatim načinom transmisije).

U istom periodu novoregistrovane su samo dve osobe inficirane HIV-om koje su injektirajući korisnici droga, kao i dva deteta kojima je majka koja nije znala da je inficirana HIV-om prenela HIV infekciju, a za 15 osoba nije prijavljen način prenosa HIV-a.

U analiziranom vremenskom periodu četvrtina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je svoj HIV+ status saznala u uznapredovalom stadijumu infekcije, tj. stadijumu klinički manifestnog AIDS-a (45 osoba), polovina osoba kod kojih je dijagnostikovana HIV infekcija je bila bez ikakvih simptoma i manifestnih znakova HIV infekcije (78 osoba), a kod 24 osobe HIV infekcija je dijagnostikovana ubrzo nakon zaražavanja.

Kao i ranijih godina, skoro dve trećine osoba inficiranih HIV-om koje su dijagnostikovane tokom ove godine i za koje je bio dostupan podatak o broju CD4 limfocita (60 odsto) bilo je otkriveno u stadijumu značajno narušenog imunološkog sistema (tzv. „kasni prezenteri“ sa CD4<350 ćelija/mm3).

Od 55 prijavljenih novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a u periodu januar–novembar, 43 osobe su muškarci, dok je 12 osoba ženskog pola (odnos polova 4:1).

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2.756 osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji još minumum 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om.

Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

Broj obolelih u svetu

Prema procenama UNAIDS-a u svetu je krajem 2018. godine skoro 38.000.000 osoba živelo sa HIV-om, sa procenjenom prevalencijom od 0,8 odsto među osobama uzrasta 15 do 49 godina.

Procene ukazuju da je 2018. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 40 odsto u odnosu na 1997. godinu (1,7 miliona prema 2,9 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 55 odsto u odnosu na 2004. godinu (770.000 prema 1,7 miliona).

Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste.

Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2018. godinu.

Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2018. godine je bilo više od 23.000.000 osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine (7,7 miliona) i čak 40 puta više nego 2000. godine (576.000).

U skladu sa najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije iz 2016. godine lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije predstavljali ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine najmanje 90 odsto svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da najmanje 90 odsto dijagnostikovanih HIV+ osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da najmanje 90 odsto od osoba na lečenju ima zadovoljavajuću supresiju HIV-a u krvi, odnosno da 73 odsto svih osoba koje žive sa HIV-om ima virusnu supresiju.

Krajem 2018. godine 79 odsto od 38.000.000 osoba inficiranih HIV-om u svetu je znalo svoj status, 62 odsto je bilo na lečenju, a 53 odsto je imalo zadovoljavajuću virusnu supresiju sa redukovanim rizikom inficiranja drugih osoba.

Hiljade saradnika iz zdravstvenog i civilnog sektora, posebno iz ključnih populacija pod rizikom i mreža osoba koje žive sa HIV-om su doprineli ovom uspehu.

Povodom obeležavanja Svetskog AIDS dana ove godine, Svetska zdravstvena organizacija ističe doprinos zajednica u cilju okončanja epidemije uzrokovane HIV-om, s posebnim akcentom da je potrebno još veće uključivanje šireg društva u cilju okončanja epidemije uzrokovane HIV-om kao javnozdravstvenog izazova do 2030. godine.

Procene ukazuju da svaka peta osoba ne zna svoj HIV status među 2.500.000 osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope. U Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok se u našoj zemlji kod dve od tri osobe HIV infekcija dijagnostikuje kasno, kada im je imunološki sistem već značajno narušen.

Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju i povećanim rizikom za dalje prenošenje.