Zagađen vazduh ubija više nego nezdrava hrana

ZAGAĐEN vazduh ima veći uticaj na pojavu bolesti, nego voda koju pijemo i hrana koju jedemo. Izloženost visokom zagađenju u trajanju od 15 ili 20 godina, dovodi do moždanog i srčanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća i infekcija donjih organa za disanje. Suspendovane čestice iz vazduha najštetnije su za decu, trudnice i hronične bolesnike, koji u danima kada je zagađenje visoko ne bi trebalo da borave napolju, čak ni nakratko.

Individualno grejanje, termoenergetski objekati, saobraćaj i dizel motori su veliki izvor zagađenja, koji su učinili da Srbija, zajedno sa drugim zemljama u razvoju, bude jedna od zemalja zapadnog Balkana sa visokim zagađenjem vazduha, kaže u intervjuu, za „Novosti“, dr Elizabet Paunović, konsultant Svetske zdravstvene organizacije i specijalista medicine rada, saobraćaja i sportske medicine.

– Sve zemlje u razvoju, koje imaju niski i srednji prihod, imaju vrlo visoka zagađenja vazduha od industrije, vozila i grejanja. Zagađenje u Srbiji slično je kao u većini zemalja regiona koje baziraju energetiku na uglju, nemaju primenjeno daljinsko grejanje, imaju stari vozni park. To je problem celog zapadnog Balkana, istočne Evrope i nekih zemalja EU. Povremeno, ti gradovi, uključujući i gradove u Srbiji, izbijaju na prvo mesto, u zavisnosti od meteoroloških uslova. Srbija je bila najzagađenija kada je vest objavljena na aplikaciji Air visual i sigurno je da to nije bilo samo taj jedini dan – kaže dr Elizabeta Paunović.

* Šta nas to najviše zagađuje?

– Produkti izuduvnih gasova i sagorevanje dizel-goriva su 2012. godine stavljeni na listu kancerogena Međunarodne agencije za ispitivanje raka. Čestice suspendovane u vazduhu PM 10 I PM 2,5 mikrona u prečniku, jesu najsitnije i najštetnije po ljudsko zdravlje. Tu se mogu nalaziti teški metali, čađ i produkti sagorevanja, koji ulaze duboko u pluća i talože se u krvotoku. Štetni su i ostali produkti, kao što su ugljen-dioksid i azotni oksidi.

* Kako je moguće da su milionski gradovi kao što su Tokio i Njujork, manje zagađeni nego Valjevo i Užice?

– Oko 16 termoelektrana na ugalj na teritoriji zemalja koje su nekad bile u sastavu SFRJ, emituje više čestičnog zagađenja nego 296 elektrana koje se nalaze u zemljama EU. Naše tehnologije su zastarele, emisije su veoma velike, jer je veliki broj ložišta na ugalj. Pedesetih godina dvadesetog veka, London je bio pun smoga, a danas je čist grad zahvaljujući novom voznom parku i kontrolisanju emisija gasova.

* Da li su naše norme u vezi sa zagađenjem blaže nego u zemljama EU?

– Naše norme se ne razlikuju mnogo od standarda EU i Srbija ima dobru zakonsku regulativu. Preporuke svetske zdravstvene organizacije jesu nešto striktnije, ali vrlo malo zemalja primenjuje te norme. Naše norme jesu blaže, ali kada bi vazduh zadovoljavao domaće kriterijume, to bi bilo sasvim u redu.

* Od čega zavisi da li će vazduh određenog dana biti visoko zagađen baš u Srbiji?

– Zagađenje je sve vreme tu, ali kada dođe do inverzije temperature, ono se zadrži više pri zemlji i ne rasejava se okolo. To se dešava na niskoj temperaturi, kada je prisutna magla i zagađenje ostane pri zemlji. Naravno, nije mnogo bolje ni kada se zagađenje raseje, što zapravo znači da je jedino rešenje, ne emitovati zagađenje.

* Koje bolesti izazivaju čestice iz zagađenog vazduha?

– Kada su ljudi dugotrajno, 15 ili 20 godina, izloženi visokim koncentracijama čestica, pogrešno se smatra da to uzrokuje samo astmu i plućne bolesti. Radi se o kardiovaskularnim bolestima, u najvećem broju slučajeva, moždanim udarima, hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, raku pluća, infekcijama donjih organa za disanje. Na osnovu zvaničnih podataka Republike Srbije o kvalitetu vazduha i smrtnosti zbog određenih bolesti, Svetska zdravstvena organizacija je procenila da u Srbiji 6.500 ljudi prevremeno umre svake godine, usled izloženosti zagađenom vazduhu.

* Ko je najugroženiji?

– Deca starosti do pet godina su naročito osetljiva grupa. Postoje čvrsti naučni dokazi da leukemija kod dece može da bude prouzrokovana zagađenim vazduhom, bilo da se radi o izloženosti majke tokom trudnoće visokim zagađenjima, ili novorođenčeta u ranom dobu. Osim toga, trudnice izložene zagađenom vazduhu imaju rizik da se porode prevremeno ili rode decu sa nižom porođajnom težinom, baš kao i majke pušači. Astma, zapaljenje srednjeg uha, akutna infekcija donjih disajnih puteva i zapaljenje pluća su vrlo često posledica zagađenog vazduha.

* Kako zagađen vazduh utiče na zdrave ljude?

– Svakako da ni zdravi ljudi ne treba da trče i bave se fizičkom aktivnošću napolju kada su koncentracije zagađenja visoke, jer to više šteti nego što koristi. Treba biti fizički aktivan na zelenim površinama, dok trčanje ili vožnja bicikla po centru grada nije preporučljiva. Ugroženi su oni koji zbog posla moraju da borave napolju, kao što su policajci, saobraćajci, građevinci.

* Kako zagađenje može da utiče na osobe koje su već obolele od hroničnih bolesti?

– Može da izazove pogoršanje kod osoba koje su već obolele od hronične opstruktivne bolesti pluća i astme. Zbog toga osobe koje imaju ove probleme ne bi trebalo da izlaze napolje kada se objave upozorenja da je tog dana visoko zagađenje. Ipak, kada imate neadekvatne peći, kada se ugalj, drva, ili čak otpad koriste za grejanje, što se dešava u siromašnim područjima, negativan uticaj je veliki i u zatvorenom prostoru.

* Jesmo li počeli da radimo na rešenju problema?

– Dobra vest je da Beograd ima gasifikovane termoelektrane i to je jedno od rešenja, čije sprovođenje treba nastaviti. Pozitivan primer je Klinički centar Srbije, čija kotlarnica je 2008. godine prerađena u kotlarnicu na prirodni gas. Tom prilikom je 600 domaćinstava u okruženju priključeno na daljinsko grejanje. Kada KCS ima višak energije, može da ga proda u sistem distribucije i to je prva energetska dozvola takve vrste koja je bila izdata.

* Šta bi bilo dugoročno rešenje?

– Potrebno je usaglasiti energetiku, saobraćajno planiranje, urbano planiranje i lokalni razvoj. Napravili smo korak ka toplifikaciji i priključivanju na daljinsko grejanje, ali još nemamo nacionalnu strategiju o zaštiti vazduha. Ne bi trebalo uvoziti jeftina vozila koja su zabranjena u razvijenim zemljama, jer ako platimo na pojedinačnom nivou manje, svi kao društvo ćemo platiti više. Treba preduzimati mere u većim gradovima, ali mnogo zavisi i od lokalnih uprava. Ugalj je najmanje poželjan, naročito niskokalorijski, zbog čega mnoge zemlje ulažu u energiju vetra i Sunčevu energiju. Kada se termoenergetski objekti grade na ugalj, kao što je slučaj u Srbiji, potrebno je primeniti najbolju dostupnu tehnologiju i emisione norme EU. Ne treba svaki pedalj zemlje u gradu iskoristiti za zgrade, već ostaviti zelene površine.

MASKE NE MOGU DA POMOGNU

* Možemo li sami, maskama ili prečišćivačima, donekle da se zaštitimo?

– Hirurške maske koji ljudi nose po ulicama mogu da pomognu kada su u pitanju kapljične infekcije, ali ne štite od zagađenja. Postoje specijalizovane industrijske maske sa filterima, namenjene radnicima koji rade u visokozaprašenim sredinama. Studije koje su rađene su pokazale da one ipak, ne štite dovoljno. Prečišćivače vazduha ne preporučujem, jer njihova efikasnost takođe nije dokazana.

Novosti