Zagađen vazduh: Da li je to smrtonosnije od pušenja

Plućne bolesti, rak, srčani problemi i moždani udari – svi su oni povezani za zagađenjem vazduha, čak u tolikoj meri da je nazvano „novo pušenje“.

Ali koliko nam tačno skraćuje život?

Tim naučnika sugeriše da nam spoljno zagađenje vazduha u proseku krade skoro tri godine života (2,9) – dvostruko više nego što su bile ranije procene da čini pušenje duvana.

U studiji objavljenoj u časopisu Kardiovaskularno istraživanje, oni tvrde da je to skoro 10 puta više nego gubitak životnog veka koji izazivaju svi oblici nasilja zajedno, uključujući ratove.

A istraživači su otkrili i da bi broj smrti od zagađenja vazduha mogao da nadmaši broj onih koje izaziva pušenje.

Oni su upotrebili najnoviji statistički model za izračunavanje smrtnosti i gubitka životnog veka u 2015. godini i otkrili da je zagađenja vazduha bilo povezano sa dodatnih 8,8 miliona smrti.

Upražnjavanje duvana odgovorno je za više od 8,2 miliona smrti širom sveta godišnje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Više od 7 miliona tih smrti posledica su direktne upotrebe cigareta i srodnih proizvoda.

„Pandemija“

Izloženost zagađenom vazduhu povećava rizik od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti. Takođe ima i veliki broj drugih posledica po naše blagostanje.

„Smatramo da naši rezultati pokazuju da je u toku ‘pandemija zagađenja vazduha'“, rekao je u saopštenju Tomas Mincel, profesor Medicinskog centra Univerziteta u Majncu i koautor studije.

„Tvorci politike i zdravstvena zajednica trebalo bi da obrate mnogo više pažnje na ovo.“

„U poslednjih nekoliko decenija mnogo je manje pažnje posvećivano zagađenju vazduha nego pušenju“, dodao je Mincel.

Mincel i njegove kolege tvrde da bi životni vek mogao da bude značajno unapređen smanjenjem emisija fosilnog goriva – oni predviđaju da bi on porastao za najmanje godinu dana kad bi se dotične emisija smanjile na nulu.

Regionalni i nacionalni gubici

Tim eksperata procenio je i uticaj dugoročne izloženosti zagađenom vazduhu na životni vek na regionalnom i nacionalnim nivou.

U Istočnoj Aziji, život se skraćuje u proseku za skoro četiri godine, dok je najniži uticaj koji se oseća u Okeaniji (0,8 godina).

Uticaj takođe oštro varira od zemlje do zemlje.

U Čadu se zbog zagađenja vazduha gubi više od sedam godina života, dok je u Kolumbiji to nešto više od četiri meseca (0,37 godina).

Emisije gasova za koje je zaslužan čovek

Studija je analizirala i čovečje i prirodno zagađenje – ti izvori zagađenja ne mogu da se izbegnu, kao što su pustinjska prašina i emisije iz šumskih požara.

Ona je zaključila da je oko dve trećine globalnih preranih smrti uzrokovano zagađenjem koje može da se pripiše delima čoveka.

„To ide i do 80 odsto u zemljama sa visokim prihodima“, procenjuje Tomas Mincel.

„Potencijalno može da se izbegne pet i po miliona smrti širom sveta godišnje.“

Istraživači su analizirali i vezu koje zagađenje vazduha ima sa šest tipova bolesti, od visokog krvnog pritiska do raka pluća.

Oni su otkrili da srčane bolesti daju najveći doprinos skraćivanju života, a za njima slede odmah respiratorne infekcije.

„Kad smo proučavali na koji način zagađenje igra ulogu u nekoliko bolesti, njen uticaj na kardiovaskularne bolesti bio je ubedljivo najveći – vrlo slično uticaju pušenja“, kaže Džos Leliveld, još jedan koautor.

„Zagađenje vazduha oštećuje krvne sudove preko povećanog oksidativnog stresa, koji potom vodi do povećanja krvnog pritiska, dijabetesa, moždanog udara, srčanog udara i otkazivanja rada srca.“

• Pluća imaju „magičnu“ sposobnost da poprave štetu nastalu zbog pušenja

Više utiče na starije ljude

Istraživači su otkrili da je verovatnije da zagađenje vazduha pogodi starije ljude: procenili su da se 75 odsto globalnih smrti pripisanih zagađenju vazduha dešava kod ljudi starijih od 60 godina.

Komentarišući nalaze studije, Semjuel Kai, stariji epidemiolog sa Oksfordskog univerziteta koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da ovo istraživanje „pokazuje kako je zagađenje vazduha vodeći faktor rizika po zdravlje širom sveta.“

„Nije tajna da je zagađenje vazduha ‘novi duvan’, tako da je posledica po javno zdravlje veoma očigledna“, dodaje Kai.

„Vlasti moraju da delaju brzo i sveobuhvatno kako bi zaštitile građane preko donošenja odluka zasnovanih na naučnim rezultatima.“

Izvor: BBC