Prethodni članak
Zahvalna građanka
Zdravstvena služba je veliki sistem ne samo na državnom već i na lokalnom nivou. I ne samo zbog svoje veličine i ogromnog novca koji građani kao poreski obveznici ulažu u zdravstveni sistem, već najpre zbog društvenog značaja koji ovaj sistem ima, javnost u Srbiji, pa i u Čačku, je posebno senzibilna na to kako taj sistem funkcioniše i na sve ono što se u tom sistemu dešava.
Živimo i u društvu koje nema izgrađene vrednosti, niti svest građana da su javne službe i organi vlasti samo servis koji građani plaćaju da se staraju o javnom i državnom interesu. To apriori ne podrazumeva obavezu hvalospeva niti je sa druge strane svaka opravdana kritika funkcionisanja javnih službi omalovažavanje rada zaposlenih u tim službama.
Mediji, naročito, imaju ulogu čuvara demokratije i obavezu kritičkog pristupa svemu što vlast i javne službe rade, kako bi njihov rad bio posvećen interesima građana i društva u celini, a ne interesima pojedinaca ili grupa na štetu cele zajednice.
Kao što nas profesionalna obaveza usmerava ka tome da objavimo primedbe na rad i funkcionisanje organa vlasti i javnih službi, tako imamo i obavezu da objavimo pohvale, naročito kada stižu od građana.
Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da postoji i nešto zdravo u nečemu prilično obolelom.
Stoga evo pisma naše čitateljke:
Poštovani,
U moru kritika, omalovažavanja, vredjanja i blaćenja po našem zdravstvenom sistemu i čačanskom zdravstvu htela bih da iskažem svoje zadovoljstvo i toplinu koju sam videla u čačanskoj Bolnici.
Naime, otac mi leži na odeljenju Urologije, malo je reči kojima bih opisala i zahvalila se kompletnom osoblju počev od higijeničarki, preko sestara pa do lekara. Oni ljudi zaslužuju veliku zahvalnost i jedno veliko hvala za sve što rade ali nije to ono što me je ostavilo bez teksta.
Dana 16.01. odlazim kod oca u posetu, vreme je posete, rodbina i prijatelji preplavili odeljenje obilaze svoje bližnje. Ulazim kod oca u sobu i pogled mi odlazi ka krevetu gde leži omanji stariji dekica prekriven čaršafom, u momentu šok, razmišljam da li je moguće da nema ćebe, besnim u sebi svašta bih rekla i uradila, pitam oca, kaže „sad su ga doveli nema nikoga“, to u meni izaziva jos veći bes koji u sekundi nestaje. Na vrata ulaze jedna omanja vrlo tiha sestra, kasnije čujem da je zovu „Sladja“ i jedan krupan, kršan tehničar sa bradom mislim dase zove Marko.
Uteravaju kolica, odvoze dedicu negde. Zanimalo me je gde, izadje i pogledam, vidim kupaju ga, njih dvoje i jedna higijeničarka koju su zvali „Naci“ (imena sam čula možda nisu ispravna). Posle 10 minuta vraćaju dedicu u čist krevet, oblače mu šta imaju, snalaze se, čujem pominju neku majicu od neke princeze da imaju pa su mu to obukli.
Sredili ga, utoplili sa ne znam kojim brojem ćebadi, stavili peškir na glavu i zamolili da ne otvaramo vrata jer je dedica okupan. Svi su oko njega, pitaju ga hoće li da jede, kažu ima nešto ostalo od ručka pa da mu daju ako je gledan.
Deda odbija samo hoće vode, mnogo je žedan. Oči su mi bile pune suza, takva briga, takvo ophodjenje prema nekome čija je natkasna prazna, ko im ništa neće dati za uzvrat je vredna velike pažnje i zahvalnosti prema tim ljudima koji su u dedicu gledali kao da je njihov. Kada su izašli prišla sam da ga vidim, videla jedno staro oronulo lice, dedicu koji je smešten u toplo i čisto, na moje pitanje treba li Vam šta kratko je odgovorio „Fala ti djete sve su mi dali sad ću da spavam“. Spustila sam bananu kraj njega i zamolila ljude iz sobe da mu se nadju.
Van sebe sam izašla sa tog odeljenja razmisljajući u moru rasipanja, bacanja hrane i garderobe koja nekome život znači. O osoblju koje je tada radilo i uradilo sve što je moglo za tog „dedicu“ ću pričati svuda i svima. Zato Vam se i obraćam u nadi da ćete ovo objaviti da i ostali pročitaju da naše čačansko zdravstvo ipak nije kako ga drugi karakterišu već je zahvaljujući tim ljudima i dalje na dobrom glasu iako za svoj trud i rad nisu i neće biti nagradjeni, ja ovim putem izražavam jednu veliku zahvalnost za njih, a i sve druge koji rade human posao u bolnici.
Još jednom jedno veliko hvala za sve što radite i sa čim se borite u ovo vreme kada se rad ne vrednuje.
Sa poštovanjem,
Sanja Jeremić
_____________________________________________________________________
Bravo za komentar i bravo što je objavljen. Došlo je neko ludo vreme kada su nam drugi krivi iako to nisu pa ne vidimo oko sebe da još uvek ima dobrih, profesionalnih, osećajnih. Sličan primer sam video jednom u bolnici, na ortopediji, kada se sestre ophode prema bolesnicima kao da su im rod a neki zaslužuju da ih isteraju napolje koliko su bezobrazni.
Ko vas uopste pita za misljenje, iz teksta se vidi da ste jedna vrlo znatizeljna osoba, dolazite u bolnicu da skupljate abrove
Da li je ovo vest? Misljenje jedne subjektivne persone?
Zašto nije vest? Svako mišljenje je subjektivno mišljenje. Kritika ili pohvala. Bio sam prisutan kada je pacijent najgore vredjao sestru jer mu je tražila uput,kao da je to ona izmislila. Ja imam i jedno i drugo u našem zdravstvu. Ako objavljuju kritike,zašto ne bi i pohvale.
To odeljenje je za svaku pohvalu .Higijenicarke su ljubazne uvek spremne da pomognu .Ja sada dok citam secam se da su jako pristupacne .Meni je otac lezao na tom odeljenju Jelica je neko kome sam se uvek mogla obratiti ,sve sa osmehom ,lepom recju da pomogne.Glavna sestra je na prvom mestu covek ,sto se retko moze sresti .Marko je super .Sve pohvale.
Naci pozdrav od komsinice Dragane…ljubim te puno.. uvek si bila vredna ..svima da pomognes koliko mozes..pozdrav od mene I mame
Da je ispljuvala zdravstvene radnike bila bi VEST,ali kada neko kaze HVALA to nije dobro.Srbi to je samo HVALA.
Najbolji smenski kolega
Za kolege sve pohvale,a za bolnicu sve najgore.Svi znaju gde su nas doveli Milosevic i Pajovic.Ministarstvo je dozvolilo Milosevicu da hara,opstina sa Milunom i tatom Kolom Pajovicu.Dobro ustanove i funkcionisu koliko su ih opeljesili!!!
Urologija je super ,osoblje savrseno pozdrav za najboju higijenicarku Jelu,glavnu sestru, Marka ,drPopovica ….
Neosporno je da je kao tehnicar izuzetno dobar i pozrtvovan,njegovi nadredjeni treba da daju sud o tome ali je zato izvan posla vrlo gadna osoba koja nema gram emocije, o tome znamo najbolje mi iz grada podno Rudnika.
Gospodjo vi ima te nesto licno van posla protiv njega rekla bi
Meni ovo liči na tekst BOTA iz SNSa, ispravite me ako grešim.
Ma tekst pisao Vucic a komentare Ana Brnabic.Sram Vas bilo kakve veze imajj zaposleni na urologiji sa ySNS botovims.
Po vasim recima rekla bih da se radi o uroloskom odeljenju?!Tim ljudi koji tamo radi je najbolji u celoj bolnici,kao jedna porodica su.Drago mi je sto sam davno bila njihova koleginica.
Evo jos jednog razloga za produzetak vladavine bracnog para Causesku?
Postoje vesti, postoji blog, postoji i vlog. Ovaj portal objavljuje i ono što drugi neće ili nesmeju. A da , postoje i oni koji komentarišu svaku objavu, koji se razumeju u sve, neke od njih nazivaju hejterima , ne bez razloga.
Postoje i BOTovi vlasti koji i ne znaju da su botovi..a postoje i dobri ljudi koji čine dobra dela svaki dan. Ako je jedan ubedio sve da se on pita i kada nam se smeće odnosi , mene nije. On je samo jedan loš glumac koji je odigrao skoro sve uloge na tv ekranima, osim jedne , a to je da sam sebi odglumi opoziciju.
Pročitajte po neki tekst , ne morate sve komentarisati..
Sve pohvale za samo ovo odeljenje u celosti iz cele bolnice su oni posebni …..i za sestru Malinu sa decije hirurgije
Ljudi u Srbiji,a posebno u Cacku nisu ni svesni koliko imaju sposobne zdravstvene ranike.Samo sto su oni umorni,rade u katastrofalnim uslovima,pod stalnim pritiscima.Nece ni Nemci bilo koga.Osoblja sve manje,zahteva sve vise.Bravo za Marka i ostale pomenute,urologiju u celosti.Ima jos mnogo u bolnici takvih…ali je celom zdravstvenom sistemu pod hitno potrebna reforma da bi ljudi mogli civilizovano da obavljaju svoj posao…
Dugo sam lezala na urologiji sve pohval.Tehbicar Marko ima sve pojvake od mene. Jako prijajtna osoba van posla. Bliskost nasa nastavila se i mogu vam reci da sam srecna sto smo i dalje zajedno. Bog je hteo da se u bolnici javi takva ljubav. Zivela urologija
Pozdrav za tehnicara Marka moju najvecu ljubav. Bog je hteo da se ljubav rodi u bolnici!
Da se primetiti da ljudi vise vole kada nekoga kude nego hvale…I ja zaista imam samo reci hvale za osoblje urologije.. jos od pre tri godine I ovom prilikom pozdravljam sve zaposlene na Tom odeljenju…
Ljudi su navikli samo na tekstove koje izazivaju bes i agresiju, pa kada se pojavi tekst ove vrste i dalje ne mogu da se suzdrze od losih komentara!
Jako je velika steta sto se i druga odeljenja ne ugledaju na njih….. oni su zaista jedna velika porodica .Sve pohvale za ove ljude i njihov rad .
Dr Karaklajić car nad carevima,velike pohvale za njega a tu su i sestra Slađa,Marko,ma svi,svaka čast.
Sve pohvale za dr Lazića. On je postavio odeljenje kako treba. Divan čovek i još bolji lekar.
Sve pohvale za odeljenje urologije.Pocev od higijenicarke Jelice koja je toliko pozrtvovana da mimo svog posla koji radi,uvek se nadje pri ruci skoro svakom pacijentu.Sestr,tehnicari najljubazniji i pozrtvovani a i njima je ista plata kao na drugim odeljenjima.Npr.Interno odeljenje:Ako nemas infart dobices ga dok lezis na odeljenju.
Sve pohvale za Dr. Aleksandra Jovancevica.Mlad i perspektivan covek.Takodje sve pohvale za svo osoblje na urologiji
Doktor Lazic najbolji lekar sve pohvale za njega i svo osoblje sa Urologije, najbolji su u regionu jer su profesionalni, strucni i pre svega ljudi.
Meni je zaista drago sto posle duze vremena citam lepe komentare.
Ovo je tekst je od pre godinu dana. Probajte sada da se nadjete tamo. Meni su sada već pokojnog oca vratili kući kao torbu kostiju isti ovi o kojima pričate. Preminuo je pet dana nakon desetodnevnog boravka kod njih, na svu sreću medju svojima. Nekako sam uspela da ga otrgnem bar na kratko od pakla u kom se nalazio 10 dana, otpušten je uz konstataciju stanje poboljšano. U bolnicu sam ga dovela na nogama, vratila u ležećem polozaju izgladnelog, nepresvučenog, uništenog. Mnogo toga se izgleda promenilo za samo jednu godinu u ovoj bedi od drzave. Šta god da je bilo u pitanju, trebalo je na vreme reći porodici. Nisam prepoznala svog oca prilikom otpusta. Jedino mi je njegov stisak ruke, koji ću osećati dok sam ziva govorio Hvala ti što si me izvukla iz ove ludnice.