Žalosno vreme…

Došlo je takvo vreme gde je sve izgubilo svoju smisao. Nekada su postojale ustanove. Da, ustanove, nadležne za svoju delatnost. Nekada je humanost i ljudskost bio osnovni epitet za medicinske i socijalne ustanove. Danas je sve okrenuto novcu i moći. Ukoliko nemate bar jedno, mada jedno uglavnom utiče na drugo, teško se možete izboriti za bilo kakvu pravdu u ovoj našoj maloj zajednici.

Kada zakaže sistem, ne pronalazi rešenje, neće ili ne ume, osnovna stvar je svaliti krivicu na pojedinca.

Baka R. M. koja nema osnovne uslove za život, skoro ih nikad nije ni imala, a retko ko je znao jer je bila sposobna da sama brine o sebi, u bespomoćju koje je snašlo, nema pomoć. Imala je težak život, bez poroda, bez prihoda.. bez ičega.

Dolazi u situaciju da USTANOVE nemaju odgovor. Socijalna služba temeljno radi na tom slučaju skoro pa godinu dana, bez ikakvog pomaka. Bolnica, čačanska pravi otpust pri rastućem CRP-u (119 pri otpustu).

Ivanjička, u više navrata pravi diverziju, pozivajući jedinu rodbinu, tačnije, prozivajući joj jedinu sestru na stub srama, kako ona pobogu ništa ne učini. Kako to ne može D. L. baka od 75 godina, da vodi računa o drugoj nepokretnoj baki R. M. od 84 godine. Kako ne može da od svoje sjajne penzije izdvoji novac za dom, koji je makar tri puta skuplji od tih istih bednih mesečnih primanja. Kako je nije sramota, kako ne reši više tu situaciju…

Sada ja pitam tog istog direktora te bolnice, te iste nadležne socijalne službe … kako VAS nije sramota? Gde je Vaša odgovornost? Dokle seže Vaša nadležnost? Gde je uređen sistem u ovoj zemlji? Gde je humanost iz koje bi trebalo da ste završavali te škole?! Najlakše je okriviti pojedinca, okrenuti leđa i otići, a ostaviti nekoga da na svu svoju muku još ima i dodatnu grižu savesti koju je nadležno lice isprovociralo.

Mnogo bi bilo korisnije da se ta energija usmeri na rešavanje problema! Lako je kriviti drugog, bespomoćnog.  U ovim žalosnim vremenima, najteže je biti čovek.

_______________________________________________