Zašto nas rak toliko ubija

Srbija je druga u Evropi po broju umrlih od karcinoma, a jedan od razloga za to je i što je skrininzima za rano otkrivanja maligniteta obuhvaćen mali procenat građana.

Sumorna statistika pokazuje da za godinu dana od različitih malignih tumora oboli 37.000, a umre 21.000 ljudi. Ove godine taj broj mogao bi da bude veći za 2.000. Dok u razvijenom svetu smrtnost opada, u Srbiji raste za 2,5 odsto godišnje. Zato i postoje skrining programi (rak dojke, debelog creva i grlića materice), koji bi trebalo u ranoj fazi da otkriju bolest, kada je procenat izlečenja najveći.

– Broj obolelih od raka u zemlji raste. Kao i u svetu, i po tome smo 18. u Evropi. U razvijenim zemljama, međutim, opada smrtnost, što nije slučaj kod nas. Dosta vremena smo potrošili na pripremanje skrining programa. I to što je rađeno, međutim, obuhvatilo je mali broj ljudi i nikakav pomak nismo napravili. Zakasnela rana dijagnostika je i razlog povećane smrtnosti od svih vrsta maligniteta – priča prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Nije moguće govoriti uopšteno o uzrocima nastajanja raka.Dugogodišnji stres i loš kvalitet života svakako umanjuju opštu otpornost organizma, zbog čega postoji sklonost ka lakšem obolevanju od malignih bolesti. Kao najčešći uzročnici raka, pored genetike, koja je najbitnija, pominju se i tzv. faktori rizika za nastajanje pojedinih malignih bolesti.

U poslednje vreme pominje se i da je bombardovanje osiromašenim uranijumom uzrok sve većeg broj obolelih. Prema statistici, kod žena u Srbiji najučestaliji su rak dojke, pluća, potom debelo crevo i grlića materice, po čemu se nalazimo među vodećim evropskim zemljama. Muškarci najčešće boluju i umiru od karcinoma pluća, prostate i debelog creva.

– Najozbiljniji uzročnik raka pluća je, na primer, pušenje. Za rak dojke, u 10 do 15 odsto slučajeva okrivljuje se nasleđe, a zatim nerađanje i nedojenje, rana prva menstruacija, do 12. godine života, i kasna menopauza, stres kao model življenja koji moderno doba neminovno nameće. Rak štitaste žlezde je u malom procentu nasledan i to je jedan od retkih naslednih tumora koji se može preventivnom operacijom eliminisati u sto odsto slučajeva, pod uslovom da roditelji deteta pristanu na preventivnu operaciju – ističe prof. dr Džodić.

On tvrdi da nije dobro plašiti narod da ćemo svi pomreti od malignih bolesti.
-To nije tačno. Postoje područja na Kosovu koja su više bombardovana municijom sa osiromašenim uranijumom. Bez ozbiljnih istraživanja i bez dokaza ne možemo da govorimo da je na područjima koja su bombardovana veće obolevanje od raka – objašnjava prof. dr Radan Džodić.

Blic