Zašto se prijavljujemo za vakcine i šta treba da znamo o njima

Prijavljivanje za vakcine između ostalog služi da se prikupe podaci koliko vakcina i kog proizvođača treba nabaviti, a pravi se i detaljniji plan imunizacije, kaže za CINS državni sekretar Mirsad Đerlek. Zašto je teško praviti lekove protiv virusa, šta je uloga vakcina, koja je razlika među njima kao i koje su njihove prednosti i mane, CINS je na ova pitanja odgovore potražio od stručnjaka.

Građani Srbije se od ponedeljka 11. januara izjašnjavaju da li bi i koju vakcinu protiv COVID-19 primili. Prijavljivanje se vrši preko formulara koji se nalazi na sajtu eUprava (link) i telefonski, a već u prvom danu 50 hiljada ljudi je iskazalo interesovanje da primi neku od vakcina.

Samo prijavljivanje je došlo kao iznenađenje s obzirom na to da je nekoliko dana ranije objavljen operativni plan imunizacije koji predviđa vakcinaciju najmanje 20% stanovništva odnosno 1,4 miliona građana ove godine, da bi nakon toga premijerka Ana Brnabić izjavila da „imamo vakcina za četiri miliona ljudi, odnosno dogovore sa različitim proizvođačima za osam miliona vakcina“.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Mirsad Đerlek, za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) razliku objašnjava time da kad je pravljen operativni plan nisu verovali da mogu zaista nabaviti osam miliona vakcina. Navodi i da bi zaključno sa februarom u Srbiju moglo da stigne najmanje 1.300.000 vakcina – naime, do kraja januara se očekuje isporuka minimum po 500 hiljada doza kineske i ruske vakcine, a u februaru još 200 hiljada Fajzer vakcina.

– Ja očekujem i veće doze, ali sam oprezan i zato kažem po 500.000. Može da se desi da će to biti i po milion.

Prema njegovim rečima, prave i detaljniji plan imunizacije.

Da li će dogovori sa svim proizvođačima biti ispoštovani zavisiće od izbora koje građani ovih dana prave. Prijava za zainteresovanost putem eUprave, između ostalog, služi da se prikupe podaci koliko vakcina kog proizvođača nabaviti, objašnjava Đerlek:

– Mi imamo dogovore, ali nećemo nabavljati i plaćati nešto ako ne bude zainteresovanosti ljudi za tu vrstu vakcine, usmerićemo pare na vakcinu gde bude najviše zainteresovanih.

On objašnjava i da će svi koji se prijave doći na red, ali da će prioritetne grupe ljudi imati prednost, bez obzira na to kad su se prijavili.

S obzirom na to da neke od vakcina, poput ruske i kineske, još nisu odobrene od strane Evropske agencije za lekove (European Medicines Agency – EMA), CINS je pokušao da sazna da li bi imunizacija ovim vakcinama mogla da utiče na nemogućnost putovanja u zemlje Evropske unije. Iz Evropske komisije su nam rekli da zemlje članice već primenjuju privremena ograničenja na ulaske, da to nije vezano za vakcinaciju kao i da trenutno ne vide da će se to promeniti.

Ruska vakcina Sputnjik V foto: MUP

Virusi i vakcine – o čemu se radi i u čemu je razlika?

Svaki čovek je određen svojim genima. Kakva će mu biti boja očiju ili boja kose, recimo, zavisi od njegovih gena odnosno DNK molekula koji sadrži u sebi gene. Međutim, DNK sam po sebi ne radi ništa, on samo u ćeliji drži ove informacije. Da bi se nešto zapravo i desilo, ove informacije se prepisuju u kraće RNK molekule, koji su mnogo nestabilniji od DNK, a zatim se na osnovu njih proizvode proteini koji sprovode ogromnu većinu procesa koji čine život.

Emina Milošević, imunološkinja i docentkinja sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, za CINS to slikovito objašnjava:

– Zamislite da je DNK neka knjiga recepata, a da je RNK samo jedan prepisan recept iz knjige recepata. Proteini su u tom slučaju jelo koje treba da se napravi po tom receptu.

Kako za CINS objašnjava Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog koji radi u San Dijegu, virusi se mešaju u ovaj proces pa većina, među njima i virus korona, ubacuje u ćeliju svoj RNK molekul koji sadrži instrukcije za pravljenje novih virusa mešajući se sa našim normalnim RNK koji održavaju životne funkcije. Tako naša ćelija misli da funkcioniše normalno, a u stvari proizvodi nove kopije virusa.

Neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega Miloš Bobić, foto: Privatna arhiva

Babić kaže da je ovo razlog zašto je teško praviti lekove protiv virusa. Kad nas napadne neka bakterija ili gljivica, nas napada zapravo čitav strani organizam sa svojim nezavisnim funkcijama koje su različite od naših „domaćih“. I onda lekovi ciljaju na te funkcije karakteristične za bakterije ili gljivice, pa našim ćelijama ne smetaju ali za bakterijske, recimo, bude smrtonosno.

Kod virusa nema te opcije. Oni koriste naše normalne funkcije i ako ih mi „zakočimo“, mi istovremeno štetimo sebi i virusu. Zato su potrebne decenije da se nađe nešto što je makar malo drugačije i da se proizvede lek koji tu razliku cilja. U većini slučajeva mi zapravo moramo da čekamo da naš imuni sistem sam prepozna napadača.

– Taj proces zahteva između jedne i tri nedelje, što daje virusu vremena da se proširi, da dovede do bolesti, i da se prenese na druge ljude – kaže Babić.

Kakvu ulogu tu imaju vakcine?

Vakcine, prema Babićevim rečima, uče imuni sistem da odmah prepozna napadača tako da – kada virus naleti – imuni sistem može odmah da reaguje, umesto da nedeljama proizvodi odgovor. Vakcine se razlikuju prema tome što to rade na različite načine.

Kineska Sinofarm (Sinopharm) koristi princip po kom se našem imunom sistemu daje oslabljeni ili ubijeni virus protiv koga se organizam bori i stvara imuni sistem. To su takozvane konvencionalne vakcine.

Druge koriste bezopasne ljudske viruse da bi unele u organizam i elemente iz opasnih virusa od kojih se treba zaštititi. Tako, recimo, ruska Sputnik V vakcina koristi adenovirus koji kod ljudi izaziva samo blage simptome prehlade, a onda on ubaci u naše ćelije DNK instrukcije kako proizvesti protein koronavirusa. Pored ove, adenovirusna vakcina je i tzv. Oksfordska (AstraZeneca) koju razvijaju Univerzitet u Oksfordu i kompanija AstraZeneca.

Obe ove metode ranije su korišćene prilikom pravljenja vakcina. Osim toga, u igri za borbu protiv korone je i takozvana RNK vakcina koja predstavlja novi pristup. Ove vakcine imitiraju virus, ali umesto da ubace celu virusnu RNK one ubace samo delić koji je dovoljan da imuni sistem prepozna budućeg napadača. Predstavnici ovog tipa vakcina su Fajzer-Biontek (Pfizer-BioNTech) i Moderna.

Prednosti i mane vakcina

S obzirom na to da virusi koriste naše normalne funkcije, naš imuni sistem mora da prepozna napadača – jer ako promaši metu i pogrešno napadne one koje su nam bitne za život, proizvodi autoimunu bolest i sam sebe uništava.

Na „meniju“ pet vakcina

Onima koji su odlučili da se prijave za primanje vakcine dat je izbor – da izaberu neku od ponuđenih ili da prime bilo koju, bez obzira na proizvođača. Tako se na „meniju“ našla Fajzer (Pfizer-BioNTech), ruska Sputnik V (Gamaleya istraživački centar), kineska Sinofarm (Sinopharm), britanska AstraZeneca (Oxford) i američka Moderna.

1) RNK vakcine: Fajzer i Moderna

Evropska agencija za lekove (EMA) je za sada odobrila obe vakcine napravljene po ovom modelu. Iz Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za CINS kažu da su 31. decembra Fajzerovu vakcinu odobrili za hitnu upotrebu, a da se u narednim nedeljama može očekivati i mišljenje o drugim vakcinama.

Kompanije su izašle i sa podacima o efikasnosti vakcina. Tako je Fajzerova vakcina efikasna u 95% slučajeva, a prima se u dve doze u razmaku od 21 dan. Slično je i sa Modernom – efikasna je u 94,1% slučajeva, a druga doza se prima 28 dana nakon prve.

2) Adenovirusne vakcine: AstraZeneca (Oxford) i Sputnik V

Do sada nisu odobrene za upotrebu ni u SAD ni u EU. AstraZeneca podnela je zahtev za odobrenje Evropskoj agenciji za lekove početkom januara. U odgovoru CINS-u iz EMA-e navode da još uvek nisu dobili zahtev od proizvođača Sputnik V vakcine, ali su, nakon što im se proizvođač obratio, razgovarali o budućoj saradnji.

Kod obe vakcine primaju se dve doze. Efikasnost Sputnik V vakcine je, prema podacima sa njihovog sajta, 91,4% 28 dana nakon prve doze, a više od 95% 42 dana posle. Efikasnost Oksfordske vakcine je između 62% i 90%.

3) Konvencionalne vakcine: Sinofarm

Stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao navode da se za sada malo zna o ovoj vakcini. Prima se u dve doze, a njena efikasnost prema poslednjim podacima iznosi oko 79%. U odgovoru za CINS iz EMA-e su naveli da vakcina Sinofarm trenutno nije u procesu evaluacije kod njih.

I dok jedni stručnjaci smatraju da su RNK vakcine, kao što su Fajzerova i Moderna, budućnost jer ćemo imati i vakcine i lekove napravljene po ovom principu, u javnosti su se pojavile skepse zbog rizika od izazivanja autoimunih bolesti.

Ipak, Miloš Babić objašnjava da u vrlo retkim slučajevima vakcina može biti okidač autoimune bolesti kod ljudi kod kojih za to postoji predispozicija, ali dodaje i da bi kod te osobe teže oblike te autoimune bolesti još lakše pokrenula infekcija virusom.

– Da li vakcine protiv kovida mogu da proizvedu ovakve efekte? Teorijski da, ali ni blizu onako efikasno koliko sam kovid virus. U praksi još nisu primećeni ovakvi slučajevi.

On kaže da zabuna nastaje jer ljudi, među kojima ima i lekara, pogrešno zaključuju da RNK ima samo u „RNK vakcinama“. U stvarnosti, objašnjava, RNK je sastojak skoro svih vakcina, a „RNK vakcine“ se tako zovu zato što se njihov mehanizam dejstva zasniva samo na RNK.

Imunološkinja Emina Milošević kaže da RNK i adenovirusne vakcine nose potpuno isti rizik, ako uopšte možemo da govorimo o riziku nastanka autoimunosti.

Ana Gligić, foto N1

S druge strane Ana Gligić, virusolog u penziji, javnosti poznata po tome što je bila šef Nacionalne referentne laboratorije za vreme variola vere (virusa velikih boginja), smatra da se ne zna sve i o vakcinama, njihovom uticaju na autoimune bolesti, ali i o bolesti koju izaziva virus.

– Samo se zna da su (vakcine) imunogene, da stvaraju antitela, da nisu toksične i ništa drugo. A to je cilj svake vakcine.

Što se tiče adenovirusnih vakcina, poput Sputnik V i Oskfordske, Babić kaže da su neke od njihovih prednosti iskustvo zbog ranije upotrebe takve tehnologije, lakša proizvodnja u odnosu na klasične vakcine, što je ujedno i prednost RNK vakcina, kao i potvrda da se tom metodom može postići trajan imunitet. I Gligić i Babić se slažu da su velika prednost i uslovi pod kojim se transportuju ove vakcine a koji nisu zahtevni kao, recimo, Fajzerova vakcina – koja se čuva na temperaturi od -70.

Izvor: CINS   Autorke: Dina Đorđević, Jovana Tomić

_______________________________________________________________________________