Zavisni od interneta

U poslednjih nekoliko godina jedna od najčešćih vrsta zavisnosti, posebno među mladima, jeste ona od interneta. Zavisnost kao takva se naročito ogleda u tome što osoba provodi između četiri i osam sati slobodnog vremena, nekada i više, u korišćenju interneta i tako zanemaruje poslovne ili porodične obaveze, druženja, kućne poslove… Zavisnik od interneta ne može da se odupre ovoj navici čak i kada toga postane svestan.

Kako ističe pedagog Nataša Kovačević, zavisnici obično taj virtualni svet doživljavaju kao beg od određenih problema koji ih prate. Oni obično pate od depresije ili anksioznosti i u velikom broju slučajeva se ova zavisnost upravo i javlja zbog nemogućnosti prevazilaženja problema. Osoba tako pomoću korišćenja interneta doživljava osećaj zadovoljstva i euforije i tako zaboravlja na problem, pritom stvarajući još veći. Dolazi do zapostavljanja porodice i posla što za sobom vuče niz ozbiljnih problema. Kod zavisnika od interneta se neretko javlja depresija, nesanica, poremećaji u ishrani, osećaj krivice i potištenosti pa tako i njegova okolina počinje negativno prema toj osobi da se ponaša, nerazumevajući njen problem. Mogu se često javiti i telesne promene kao gubitak telesne težine, bolovi u leđima, glavobolje…

– Zavisnost se može ispoljiti na različite načine: od igranja igrica, surfovanja internetom, sajber- seksa, internet kockanja i zavisnosti od kompjutera uopšte. Lečenje ovog vida zavisnosti zahteva veoma ozbiljan pristup i često uključuje i celu porodicu. Pozadina svake zavisnosti je određeni problem koji osoba ne može nikako sama da prevaziđe pa je tako i u ovom slučaju. Bežanje u virtuelni svet dodatno pogoršava rešavanje problema te je neophodno na pravi način pristupiti odvikavanju zavisnika. U toku tretmana njemu treba omogućiti pristup predmetu zavisnosti, kompjuteru, ali mu i pokazati da je internet nešto što treba koristiti povremeno jer je korisno. Preporučuje se kroz tretmane i postepeno smanjivanje korišćenja interneta dok ne dođe do prihvatljive količine vremena provedene za kompjuterom, usmeravanje na sportske i društvene aktivnosti – ističe Kovačevićeva.

Praksa pokazuje da su ovim problemom naročito „pogođene” starosne kategorije zavisne od interneta, koje imaju između 16 i 26 godina, što ne znači da je to striktna starosna granica kada je reč o pojavi ove vrste zavisnosti. Tretmani, u samom početku, uključuju celu porodicu i traju individualno od šest meseci do godinu dana.

Termin „zavisnost od interneta” se prvi put pojavio 1996. godine kada ga je psihijatar Ivan Goldberg opisao kao takav i uporedio ga sa patološkim kockanjem.