A da se aklimatizujemo

Objavljeno 18/09/2015

Od 17. septembra do 24. oktobra 2015.

A DA SE AKLIMATIZUJEMO?

Povodom 21. Konferencije UN o klimatskim promenama (COP 21) u Parizu, Francuski institut u Srbiji priređuje raznovrsne aktivnosti u francusko-srpskom Mesecu nauke, čiji je moto ove godine: „Ekoloski izazovi: a da se aklimatizujemo?“

IZLOŽBA

Od 17. septembra do 24. oktobra

Francuski institut, Knez Mihailova 31

Otvaranje izložbe: četvrtak 17. septembar – 18h

Radno vreme galerije: od utorka do petka od 13 do 19h, subotom od 10 do 15h.

Klima, izložba pod uglom od 360°

Planeta se zagreva, sve je veća učestalost prirodnih katastrofa: toplotnih talasa, uragana, poplava, itd. Ove pojave se zahuktavaju… Moramo da reagujemo i to brzo. U ovakvom kontekstu Francuska dočekuje i predsedava Svetskom konferencijom o klimi. Od 30. novembra do 11. decembra ove godine, šefovi država i vlada, uz podršku civilnog društva, trebalo bi da postignu međunarodni dogovor koji bi omogućio da se globalno zagrevanje ograniči na manje od 2°C: ambiciozan, ali ostvariv cilj ukoliko bude uložen kolektivni napor.

Organizovana oko četiri teme, „Klima, izložba pod uglom od 360°“ kombinuje naučni pristup i umetničku fotografiju, sa ciljem da približi mladim ljudima i široj javnosti izazove sa kojima se suočava COP21. Pristupajući klimatskim promenama kroz pogled fotografa Kadira van Loizena, izložba pruža posetiocima mogućnost da analiziraju nedavne pojave koje se dešavaju na našoj planeti i poziva građane da postave pitanja o uticaju globalnog zagrevanja, njegovim uzrocima i odgovornosti ljudi za ovaj fenomen. Uz najnovije vesti i predstavljanje podataka iz geopolitike, ekonomije, energetike, zaštite životne sredine, tehnologije i nauke koji se odnose na klimatske promene, ona predstavlja projekcije klimatologa i omogućava da se bolje razumeju neophodne mere koje treba da budu preduzete radi ublažavanje efekata klimatskih promena.

Pod koordinacijom ustanove Universcience, u stvaranju ove izložbe učestvovalo je više od 20 naučnika i stručnjaka, među kojima su i Nikola Ilo (Nicolas Hulot, specijalni izaslanik predsednika Republike za zaštitu planete) i Lorans Tibiana (Laurence Tubiana, ambasadorka zadužena za pregovore o klimatskim promenama).

Izložba se sastoji od šezdesetak panoa na francuskom i srpskom jeziku i namenjena je široj publici.

U Srbiji će ova izložbe biti predstavljena kao pretpremijera a premijera je predviđena u Parizu krajem septembra u naučnom centru Cité des sciences.

RADIONICE

Na koji način čovek doprinosi održivom razvoju? Da li je on svestan da, po svojoj prirodi, predstavlja deo biodiverziteta, ili pak nastavlja da se ponaša kao da mu ne pripada? U okviru nedeljnih naučnih radionica, profesor Stevan Jokić, osnivač programa „Ruka u testu“ u Srbiji, upućuje decu i omladinu na građanske inicijative koje svako od nas može svakodnevno da preduzme radi zaštite životne sredine.

Tokom trajanje izložbe radionice za decu i omladinu biće priređene sredom (23. i 30. septembar, kao i 7, 14. i 21. oktobar) u terminu od 15 do 17 sati.

Ulaz na izložbu je slobodan. Sve aktivnosti su besplatne, ali je potrebno rezervisati mesto preko mejla sciences.ifbelgrade@gmail.com

Kako klimatske promene vidi …
Kristof Kasu, (Christophe Cassou, klimatolog u Računskom centru Meteorološke službe Francuske:

„Čovek je parametar koji je najmanje predvidljiv za klimu do kraja veka.“

FOTOGRAFIJE

©KadirvanLohuizen

Ugalj – izuzetno veliki zagađivač

Od svih fosilnih sirovina, ugalj je najveći zagađivač: 43 % emisija CO2u svetu stvaraju se sagorevanjem uglja, zatim nafte (33 %) i prirodnog gasa (18 %). Na slici, termoelektrana „Belhatov“ u Poljskoj.

Super računari sve moćniji

Za klimatska predviđanja potrebne su složenije računice od onih koje se koriste za vremensku prognozu koja samo prati atmosferske promene. Sadašnji računari omogućuju da se za godinu dana računanja realizuje model klime za sledećih 2.000 godina. Na slici, super kalkulator Kiri iz CEA-a, Francuske agencije za atomsku i alternativne energije.

More nadolazi

Arhitekte već sada osmišljavaju gradove ili plutajuća ostrva koja mogu da prime na desetine hiljada ljudi. Cilj je navikavanje na povećanje nivoa mora. Konstrukcije na vodi su već testirane u Holandiji (plutajuća kuća u luci Roterdam). Projekti ukotvljenih sela i plutajućih ostrva za odmor proučavaju se za vrlo osetljive regione kao što su Maldivi. Na slici, projekat plutajućeg ostrva Lilipad belgijskog arhitekte Vensana Kalboa.