Baščaršija u čačanskom dvorištu
Пише: Слободан Чворовић
Изненада, лепо смотани у лепињи, још увек топли, стигли су ми ћевапи са Башчаршије. Ишао неко, каже, лепим поводом у Сарајево па ме се сетио. Па има ли лепшег поклона од сарајевских – Жељових ћевапа?
Башчаршија је историјски и културни центар Сарајева, изграђена у 15. веку на северној обали реке Миљацке, кад је Иса Бег Исаковић основао цео град. Реч Башчаршија потиче од речи „баш“, која значи „главна“ на турском. После великог пожара у 19. веку, данашња Башчаршија је двоструко мања него што је некад била.
Она је свој највећи успон достигла у другој половини 16. века. Тада је постојало 80 врста заната. Чаршија је била подељена тако да би у свакој улици били дућани за један или више сродних заната (нпр. улице Ковачи, Чурчилук, Казанџилук, Сарачи…).
Изграђен је читав низ трговачких објеката, попут безистана, ханова, и каравансараја. Сарајево је био важан центар трговине на Балкану и имао је три безистана (данас још увијек постоји Гази Хусрев. Башчаршија је у то доба имала отприлике 12.000 трговачких и занатских дућана. Након земљотреса 1640. године и неколико пожара 1644. и 1656. године, Сарајево су 1697. запалиле и опустошиле трупе Еугена Савојског.
И док се радујем црном луку, као да чујем Кемала Монтена…
Учили смо у школи…
Сарајевски атентат 1914. године послужио је као повод за избијање Првог светског рата. Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“ која је имала за циљ да путем буна, устанака и оружаних атентата избаци аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу – Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
Из Сарајева су и Неда и Чола, Индекси и Бата Ковач, и сви су они својим песмама, давно, чинили наше љубавне јаде још тежим.
Фебруара 1984. године ишао сам у Сарајево да прославим свој 30. рођендан. Славило је и Сарајево и читава Југославија што је словеначки скијашЈуре Франко на 14. зимским олимпијским играма освојио сребрну медаљу за Југославију.
Каријеру је Јуре окончао већ у наредној сезони, када је имао само 23 године. Наредних 25 година живео је у Америци и Јапану. Никада није радио као скијашки тренер, а окушао се и као – новинар.
Након 14. ЗОИ Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2.850 новоизграђених комфорних станова, више хотела, а било је отворено и 9.500 нових радних места.
Франков успех ни данас се не заборавља у олимпијском Сарајеву, па тако је и планина Требевић средином прошле године постала богатија за планинарски дом који носи његово име – Јуре Франко.
И после свих ових страхота и лепота, питам се: да ли ме је ових 5 сарајевских ћевапа натерало да размислим као Јадранка из Сарајева.
____________________________________________________________________________
Kupi bre pecenje! Kakvi cevapi u sred Srbije, pa nek’ sam nacionalista!
A ti nikad ne jedeš ćevape, jer to nije dovoljno srbsko jelo. Pa ti mora da po ceo dan i svaki dan, samo glođeš koske.
Šta je patnja Isusova, spram patnje čoveka koji se dokazuje da je 100% Srbin.
pises komentar posle turske kafe i bureka, jel’da
ubise te kompleksi, licemerje i sopstvena glupost
Odjebite…glodjem prasece kosti po ceo dan, burek ne volim a turska kafa nema veze sa nasom domacom kafom. Da si otisao dalje od Cacka ,, licemeru do balcaka“ znao bi to, a tebi ,,cacaninu“ treba dokazivanje izgleda, meni ne.
U Sarajevo se stizalo vozom. Zbog tog voza, putnika koje si mogao u njima da sretneš, razgovora koje si mogao samo da slušaš, a mogao si da budeš i uvučen u njih, zbog te atmosfere – nigde nije bila tačnija izreka da je lepše putovati nego stići.
Legendarni voz Ćira!!!
Idi Čovarak do Proleter kafane, preko puta nje, Saraj ćevapdzinica. Pravi Sarajevski ćevap, a ako voliš Želja, imaš slike i zastave tog kluba. Za razliku od tih, ovu su topli i sveži.
Može Čvorak da ide bilo gde po svetu, ali pravi sarajevski ćevapi mogu da se kupe samo u Sarajevu, a oni baš-baš pravi, original sarajevski ćevapi, mogu da se kupe samo na Baščaršiji.
Čvorak, zavidim ti.
Ni nalik sarajevskim cevapima, ne mogu da prodju ni kao pazarski a ni cacanski
I ne lice na ‘prave’… Kao ni ona pita na trgu…Ko ne zna moze pisati nesto tako a ugostitelji lazno kititi svoje proizvode prefiksom Sarajevski.
Sve jednom probala i nikad vise! Bljak.
Al dok Sarajlije ne zastite pravo i recepturu,svako ce moci svasta prodavati pod tim imenom na veliku zalost. I to je tako…
Divno je sto od svega napravis nostalgicnu pricu
Kada odete u Sarajevo, potrudite se da procitate nazive ulica. A kada budete na toj “ baš čaršiji „, videcete jedan zanimljiv restoran, zvao se Sandžak. Svi nose majce sa granicama Sandzaka. Zanimljivo da se na istoj nalazi i dobar deo Srbije.
Prijatni vam ćevapi..
Sabljo moja roditelja moga
roditelja bega-isa bega
dosta li si čuda počinila
dosta čuda a i više jada oko Biograda….
Jel nam to o njemu besediš, o tom ,,junaku,,
Sem toga oni vele da je gazi-husrev beg od kasabe saraj načinio
ovo su neki novi momenti
,,historijski,, kod susjeda
Proveri,mojne im se zamerati!
Jos samo da su ti ponijeli kahvu sa ,,Slatkog ćošeta,, i neku tufahiju iz Morića-hana…rahatluku niđe kraja nema.
Nego,znam za prva dva ,,Želja,,
Da to nije onaj novi lokal sa Kazana?
Prijatno komšija i nazuj ,,aladinke,,sa Bezistana kad krenes na Cvetnjak
Jbte , koliko mržnje u komentarima !!!??
Ljudi , opustite se , nasmejte se , recite , prvo ,sebi neku lepu reč .
Covece, nema mrznje…samo nam se skurcalo da je sve tudje bolje i lepse od naseg. Srbi ne mrze, cak smo nepopravljivo naivan narod.
Pa narode on vam samo da temu , uvek novu a vi se svadjate , bljujete, sta li vam je…On se zabavlja , a vi tako, e ako..
Bravo za tekst! Bravo za tekst!
Divno! Sve pohvale za autora!
‘Bilo gdje da krenem o tebi sanjam,putevi me svi tebi vode,cekam s nekom ceznjom na svjetla tvoja Sarajevo ljubavi moja!
Nista bez, al prave, Sarajevske pite i cevapa…a ne ‘ovoga’, sto se ovdje prodaje pod tim nazivom.
Rečnikom škole: ovo je čas obnavljanja gradiva iz istorije. Ispričao je Čvorak na svoj, već prepoznatljiv način, priču o gradu koja je sve nas, koji smo imali sreće da ga upoznamo pre raspada Jugoslavije, vratila na čas u dane mladosti. Mi volimo Sarajevo i našoj deci smo preneli tu ljubav. Kada u odem u Sarajevo uvek prvo osetim tugu, ali prve reči koje razmenim sa Sarajlijama- na ulici, u restoranu, u prodavnici- kažu mi da je duh koji tražim u tom gradu živ. I da sve možemo mi, ako otvorimo srca.
Pogledajte film Mladena Mitrovića „U potrazi za snom“. Razumećete i zavolećete Sarajevo i Sarajlije.