Budućnost turizma je u gradovima

Svetom bi do 2030. godine, kako očekuju analitičari u globalnom turističkom sektoru, moglo da putuje oko milijardu više stranih turista nego u prošloj godini. Razlog je, objašnjavaju, rast srednje klase i prihoda, pogotovo u zemljama Azije, ali i u drugim delovima sveta, pre svega zahvaljujući rastu IT sektora i novih, dobro plaćenih zanimanja koja ga prate.

Prema pisanju „Euromonitora”, porast prihoda donosi i poverenje u turističku i industriju putovanja među potrošačima širom sveta. Veliku ulogu sve više imaju mlađi ljudi iz gradova koji traže nova iskustva na putovanjima, ciljane usluge i specifične turističke proizvode. Kvalitet je, pritom, na prvom mestu, a ukupan utisak postaje važniji i od toga koliko će platiti takvu uslugu. Ovakvim predviđanjima dodaju se i očekivanja da bi do 2023. godine promet niskotarifnih avio-prevoznika trebalo da poraste šest odsto.

S druge strane, navode analitičari „Euromonitora”, očekuje se da turistički posrednici u svetu u istom periodu premaše prihode od dve hiljade milijardi dolara, korišćenjem digitalnih alata, to jest onlajn prodaje. Uz sve to, jasno je da zemlje koje žive od turizma mogu u budućnosti očekivati sve zahtevnije potrošače kojima nove tehnologije pružaju neograničene mogućnosti pretraživanja destinacija, rezervacija, a većina očekuje besprekoran doživljaj. To, naravno, jača konkurenciju, pa se ne isključuje da će sofisticirane turiste u bliskoj budućnosti opsluživati samo najjači igrači koji mogu da izdrže pritisak i konkurenciju i spremni su da konstantno pomeraju granice.

Nove generacije putnika mogu očekivati gradovi, jer prema najnovijoj studiji „Odredišta za 2030”, koju je objavio globalni turistički forum „Vorld trevel end turism kaunsil”(WTTC), budućnost turizma je u gradovima. Novi takozvani rekreativni urbani turizam koji su najpre počeli da konzumiraju mladi iz Azije je mnogo više od tradicionalnog „siti brejka”.

Prema podacima globalnog turističkog foruma, pokrenuo ga je rast srednje klase u Kini i Indiji. Od 1,4 milijarde putnika koji su prošle godine prešli neku od državnih granica, 41 odsto je putovalo u neki od velikih gradova, a pola milijarde njih se odlučilo za jednu od 300 najvećih i urbano najrazvijenijih destinacija. Praktično, nema velikog grada na svetu koji nije zanimljiv za ove turiste, pitanje je samo šta nudi.

Globalni turistički forum je zato gradove koji će do 2030. godine biti zanimljivi za turiste podelio u pet kategorija potencijalno privlačnih destinacija. Na prvom mestu su gradovi poput Manile, Moskve i Rijada, koji imaju temelje privatne turističke infrastrukture, raste poseta, ali i dalje broj turista ne utiče na život građana. U drugoj kategoriji su nove atraktivne destinacije, poput Meksiko Sitija ili Delhija, u kojima se turizam razvija brže od očekivanja i u kojima je turistički bum postao već i teret lokalnim stanovnicima. U trećoj kategoriji se nalaze veliki centri biznisa kao što su Cirih, Minhen ili Tokio. Ovde su, navodi se u istraživanju, mreže usluga za putnike odlične, ali nedostaje sadržaja za one koji nisu došli u posetu zbog posla. U četvrtu kategoriju spadaju gradovi poput Njujorka, Londona, Berlina ili Sidneja, koji praktično imaju sve za sve vrste gostiju, ali ne mogu da podnesu dalji rast broja turista. U petu kategoriju globalni turistički forum svrstava gradove koji su u svojim zemljama poslovni centri i imaju potencijal za rast rekreativnog turizma. To su, na primer, Amsterdam, Barselona ili Prag. Oni takođe imaju široku ponudu, ali je broj zainteresovanih turista često prevelik za raspoloživu turističku infrastrukturu.