Čačak na vodi

Kasno pred ponoć zaspim negde na moru. Na hotelskom stočiću stoji  program za plan sutrašnjeg dešavanja. Brod koji ima mesto za oko 5.500 putnika koje opslužuje skoro 1.500 članova posade i osoblja ima  besprekornu organizaciju.

Dnevno se priprema skoro dvadeset hiljada obroka koji se serviraju u nekoliko sala. Potrebno je  doći u već ranije zakazano vreme. Za večeru može da se bira nešto od tri predjela, tri jela, tri dezerta,  a piće se posebno plaća.

Otvoreni bazeni, kao i bazen sa slanom vodom su posebna atrakcija za odrasle. Za decu je postavljen  pravi mali akvapark.

U koncertnoj sali  na kojoj može pozavideti svaki veći grad, svako veče u dva termina izvodi se  program: muzički, zabavni, varijetetski, cirkuski… Muzički program uz klavirsku pratnju je u posebnom delu, a ples na palubi i u holu je posebna atrakcija.

Svako veče se smenjuju različiti sadržaji.  Kao i na svim brodovima, na ovome se priređuje veče kapetana, kada se gostima predstavljaju svi inženjeri i rukovodioci na brodu – njih desetak, kao i glavni kapetan. U pozivu za veče sa kapetanom bila je i molba da se putnici svečano obuku.

Postoji veče kada je predlog da se svi obuku u belo. I eto mi problema, nemam ni belo odelo, a ni belu košulju nisam poneo. Ipak, nadjem belu majcu sa kratkim rukavima u kojoj sam mislio da spavam, pa sam tako mogao da učestvujem u programu „Belo veče na brodu“.

Animacije za decu su na svakom koraku. Postoji i  nešto što nije animacija, nego uzimanje para – ogroman Casino je pravi usisivač para. Šetam između onih mašina i stolova i gledam kako ljudi, a naročito žene, svaki čas vade po 50 i po 100 eura verujući da će baš tada da se pojave baš njihovi srećni brojevi. Srećan sam što mi zveckanje kuglice i zvuci onih aparata ama baš ništa ne znače.

Na brodu se nalaze i prodavnice sa vrlo skupom robom, ali vidim da ima kupaca. Naravno, za uspomene – kupuju se suveniri. Na brodu sam među osobljem, sreo nekoliko mojih zemljaka i samo kratko razgovarao jer su, kažu, u velikom poslu,  a nije im ni dozvoljeno da duže pričaju sa putnicima. Naravno, svima njima sam poklonio i primerke Srpskog narodnog kalendara kao i prospekte Čačka.

Na ovom osmodnevnom  putovanju kalendare,  ali i reklamni materijal Srbije, Čačka, galerije „Nadežda Petrović“ sam ostavljao na vidnom mestu, u želji da ih neko uzme i prelista.

Slobodan Čvorović

__________________________________________________