Čačani još jednom vozili bicikle
U Čačku je danas održana 2. Čačanska Kritična masa – masovna biciklistička vožnja.
Više od 200 sugrađana sa svojim dvotočkašima promovisalo je bicikl kao ekološko i zdravo prevozno sredstvo. Ujedno su skrenuli pažnju i na probleme sa kojima se biciklisti susreću u svakodnevnom saobraćaju, pre svega sa malim brojem staza po kojima se bezbedno mogu kretati. Organizatori su najavili niz novih akcija u cilju promocije biciklizma.
Čačak je juče bio jedan od 300 gradova sveta gde su se organizovano vozile bicikle. Kretali su se centralnim gradskim ulicama po ruti koja je unapred isplanirana uz obezbeđenje saobraćajne policije, a sve sa jednim ciljem, promocija biciklističkog saobraćaja.
– Drago mi je što su ovoj akciji danas pružili podršku rekreativci ali i oni koji se profesionalno bave biciklizmom. Podržavam Kritičnu masu, čime je Čačak postao bitna tačka na bicikističkoj mapi, jer je mali broj gradova u Srbiji do sada organizovao ovakav događaj. Organizacijom ovakvih događa budi se svest, ne samo kod vozača motornih vozila već i kod ostalih učesnika u saobraćaju, da više pažnje posvećuju biciklistima, kaže Stefan Lukić, koji je sa svojim dvotočkašem obišao pola Evrope.
Među onima koji su pružili podršku biciklistima našli su se društveni radnici ali i političari, koji su obećali podršku biciklistima za uređenje staza.
– Motiv da danas budem ovde je moj način života. Svakodnevno koristim biciklu, i prethodnih par godina sam skretao pažnju nadležnim službama za problem biciklista. U JP Gradac ima entuzijasta koji su želeli da pomognu, pa smo došli do biciklističke staze u ulici Bate Jankovića. Nadam se da ćemo u dogovoru sa Gradskom upravom za urbanizam pokušati da obezbedimo nove prostore za bicikliste i učiniti ih bezbednim. Sledeći put očekujem da nas bude više kako bi naterali gradsko rukovodstvo da razmišljaju u tom pravcu, kaže gradski većnik za sport i turizam Nemanja Trnavac.
Urednica likovnog programa u Domu kulture Vesna Petrović izrazila je žaljenje što grad nema više biciklističkih staza.
– Nažalost imamo samo dva puta po pola staze, i to od crkve prema Ljubiću. Čačak je idealan grad za biciklizam, ima mnogo biciklista, i prava je šteta što se nešto više ne uradi po tom pitanju. Žao mi je što nemamo rekreativne staze pored Morave kao što je to slučaj u Beogradu. Ovo je divna prilika da nešto promenimo, drago mi je što vidim da ima mnogo male dece, kaže Vesna Petrović.
Marica Nešović takođe je apelovala na lokalnu vlast da se veća pažnja posveti biciklistima.
– Još kao dete sam počela da vozim biciklu a to činim i dan danas. Smatram da je bicikla idealno prevozno sredstvo za naš grad. Žao mi je što lokalne vlasti nemaju sluha za bicikliste i što imamo malo biciklističkih staza. Stalno se ugađa automobilima ali se nadam da će se stvari promeniti, kaže Marica Nešović.
Grad i dalje ugađa automobilima potvrdio nam je i tehnički direktor JP Gradac Nebojša Jelušić. Da li će se nešto u budućnosti promeniti isključivo je u stavu lokalnih vlasti i toga šta žele, automobile ili bicikiste.
– JP Gradac je praveći urbanističke planove planiralo izgradnju biciklističkih staza gde god je to prostorno moguće. Preostaje nam da to što smo planirali realizujemo u praksi. Jedina biciklistička staza koju smo do sada realizovali je urađena u ulicama Bate Jankovića i Milenka Nikšića koja je bila dosta kontraverzna. Deo građana je bio protiv trake a deo je podržavao. U tom smislu je potrebno doneti konačnu odluku i konsenzus u gradu da li nam trebaju ili ne. Spremni smo da u granicama svojih mogućnosti pristupimo uređenju odeđenih prostora koji bi mogli biti uređeni za biciklistički saobraćaj. Takve staze su projektovane u ulici Dragiše Mišovića, imamo odeđene projekte koji bi mogli da se realizuju na trotoarima od Proletera do ulice Cara Lazara gde je pre par godina bilo spora da li da se urade parkirališta ili biciklističke staze. Pobedila je struja koja je želela parkiranje automobila. U tom smislu, Čačak treba da zauzme stav po pitanju biciklističkih staza, poručuje Jelušić.
Ove reči najbolje je shvatio organizator Kritične mase u Čačku Ivan Rvović, koji najavljuje niz novih akcija, ali i novi način borbe – lobiranje.
– Kritična masa je jedan od načina da promenimo odnos prema biciklistima ali i našoj sredini. U gradskoj vlasti postoje ljudi koji podržavaju biciklistički soabraćaj, a to se vidi i po tome što su nam se neki pridružili u zajedničkoj vožnji. Dogovorili smo se da u narednm periodu zajednički radimo na poboljšanju uslova i statusa za bicikliste. Takođe, u narednih pet meseci zajednički sa Biciklističkim klubom Borac realizovaćemo projekat Vozi bicikl – živi zdravo i kvalitetno. Vršićemo širu društvenu kampanju, promociju bicikla kao prevoznog sredstva, organizovaćemo nekoliko biciklijada, uredićemo parking za bicikliste, radićemo na edukaciji u školama, pravićemo seminare za vršnjačke edukatore, orktiva Rvović.
I dok se u Srbiji još uvek ugađa automobilima, veliki evropski i svetskigradovi već duži niz godina izbacuju ili maksimalno ograničavaju saobraćaj u centralnim gradskim zonama. Razlozi za to leže pre svega u naučnim činjenicama da je zagađen vazduh kancerogen i znatno štetniji od pasivnog pušenja a uzročnik je i moždanih udara kao i brojnih disajnih oboljenja.
ne resava se problem biciklista zutom trakom vec fizickim odvojenom kao sto je to nekada bilo
Kod svakog plana za rwenovaciju ulica bi morao da se ugradi i plan biciklistickih staza. Gede moze odvojeno, gde ne onda na kolovozu.Veliki dodatak bi bio kad bi se autoskole prikljucile i veliku paznju posvetile biciklisima tokom obuke novih vozaca.Mwdjutim ono najvaznije je da od kuce ponesemo svest da su i biciklisti ucesnici u saobracaju i da svoju decu ucimo prvo tleranciji prema drugima. Samim tim ce i biciklisti biti u boljem polozaju u saobracaju.
Valjda strucni ljudi u urbanizmu (ako ih ima) treba da odrede gde ce biti biciklisticka staza a ne gradjani, sta zna onaj sa osam razreda skole i onaj sto je dosao sa negog brda sta je biciklisticka staza i gde treba da se gradi. Njima samo daj kafane i pecenjare i nista im vise ne treba, ako se budu pitali gradjani ( a 60 procenata je kao gore navedeni, jer su obrazovani odavno pobegli odavde) nikada mi necemo postati grad, nikad necemo dobiti biciklisticke staze, pozoriste, kulturni centar, pravi bioskop…. Uvek postoje dezurni dusebriznici koji su bili i protiv izgradnje gradskog setalista, trga, fontane, stadiona….. Grad sa 120 000 stanovnika u 21.veku mora da ima biciklisticke staze, pozoriste, bioskop, zatvoreni bazen, univerzitet,kulturni centar, halu, moderan stadion, otvoreni anfiteatar za koncerte u letnjim danima, dom za stare, parkove…… Sad vidite kakav smo mi grad, jad i beda
Koji grad ima 120.000 stanovnika? Ova selendra?
Imamo zatvoren bazen…