Čačanin ne da ladu ispod 3.000 evra zbog Putina i grejanja

Nekada su domaćini na Badnji dan, 6. januara, ranom zorom pucajući iz pušaka najavljivali odlazak u šumu po badnjak. Za razliku od svojih predaka današnji domaćini umesto u šumu uglavnom do badnjaka dolaze na uličnim tezgama ili na pijacama. Aranžmani su iz godine u godinu sve lepši i lepši, a prodavaca iz godine u godinu sve više i više. Ove godine pored badnjaka na prodaju se našla i jedna lada iz 1980. godine.

Već sedam godina u ulici Svetog Save kod pumpe, badnjake prodaje Ranić Đurović (70) iz Vranića. Kako nam kaže, nije došao zbog novca, već da bi video prijatelje i poznanike. Kod njega badnjak nema cenu, već koliko ko da.

– Pre četiri godine sam otišao u penziju, imam malu penziju ali sam došao danas da obeležimo naš praznik, srpsku i staru Novu godinu i Božić. Na ovom placu sam već 7-8 godina i svi me poznaju. Nisam došao zbog novca, došao sam da vidm prijatelje, poznanike, da popijemo po koju čašicu rakije, da ih pozdravim, da kupe badnjak ili da im poklonim. Nema cene ni za ladu ni za badnjake – priča nam u dahu Đurović.

Osim badnjaka, na prodaju se našla i njegova crvena lada, ali kupaca još nema. Lada je očuvana, osamdeseto godište, nema korozije, motor očuvan, pali iz prve i na ovom minusu.

– Lada je 80 godište. Drugi sam vlasnik, čuvam je i neću da je prodam zato što cenim Putina, cenim Rusiju, cenim Srbiju.  Nudili su mi dvojica iz Požege za nju  1.200 evra, jedan mi je davao ladu džip, međutim ja to nisam hteo. Jedino to što volim i cenim to je grejanje. Kada upalim kola, meni treba 50 do 100 metara i mi smo topli u kolima, ja i moji putnici smo bezbedni. Imao sam forda, varburga, pasata, škodu… Ne znam šta nisam imao, ali ja sam prezadovoljan sa ovim kolima –priča nam Đurović.

Na pitanje kako je tako očuvana, odgovara:

– Čuvam je tako što je ne dajem nikome. Ne dajem ni đeci, ni unučadima, ni praunučadima kojih imam šest. Niti uzimam od koga kola, niti dajem kome kola. To je moj princip. I kad sednem siguran sam da mogu da odem za Nemačku.

Međutim, ukućani se ne ljute na Ranića.

– Svi oni imaju modernija kola, audije, mercedese, i često su me grdili što vozim tu šatrnju, a kada su videli kuda ja idem i kako to greje i kako se vozim, svi su mi pružili ruku. Kažu daj da probamo. E sad ne možete da probate – iskren je Đurović.

Kažu da sve ima svoju cenu, pa tako ipak i Ranićeva lada. Ona je 3.000 evra.

– Sada sam podigao cenu, zato što je staro vozilo i očuvano. Sve je na njoj fabričko, ima plin, i benzin i registriovana je do 29. novembra  naredne godine.  Sve je očuvano, nigde korozije, gume su nove, nabraja Ranić.

Sa ladom najčešće ide u lov i ribolov. Kako kaže to mu je veliki hobi, a zahvaljujući njemu obišao je celu Srbiju ali i zemlje okruženja. Lada ga još nije izdala.

Ranić jer se rodio rano ujutru

Ranić Đurović se rodio na Tucindan, u ranu zoru, pa je zato i dobio ime Ranić.

– Pitaju me je li to rusko ili neko svetsko ime, a ja kažem to je pravo srpsko sa dva ć, kaže Ranić.