Čačanin u Indoneziji (FOTO)

Studenti u Srbiji i dalje veoma retko koriste mogućnost međunarodne razmene, najčešće zbog  mišljenja da je za tako nešto neophodno dosta novca. Da to nije tako svedoči Čačanin Strahinja Babić, student Fakulteta političkih nauka, koji  je proveo je godinu dana u Indoneziji, zahvaljujući stipendiji vlade ove azijske države. Stipendija koju je imao bila je dovoljna za pokrije troškove smeštaja i ishrane, a jedina obaveza bila je kupovina karte do  Balija.

Strahinja je bio jedan od 60 studenata iz celog sveta koji je dobio stipendiju Vlade Indonezije. Od 17 fakulteta izabrao je onaj na Baliju, gde je godinu dana učio jezik i sticao znanja o kulturi ove azijske zemlje. Za stipendiju je saznao od svoje sestre koja je iskoristila mogućnost i godinu dana provela takođe na Baliju.

Uslovi za prijavljivanje nisu bili zahtevni ni rigorozni, a presudan uticaj ima motivaciono pismo koje se dostavlja uz prateću dokumentaciju.

Komodo zmaj

–Zahtevi za samu stipendiju nisu bili zahtevni. Potrebno je da ste student ili da ste studirali. Pored toga je potrebno da ste mlađi od 35 godina, da govorite engleski, da ste zdravi i voljni da studirate. Najbitnija stavka je motivaciono pismo i ta želja za upoznavanjem nove kulture, da razmenjujete iskustva, da učite o Indoneziji ali i da širite našu kulturu i tradiciju. Akcenat je na razmeni iskustava, priča Strahinja Babić.

Interesovanje srpskih studenata za stipendiju Vlade Indonezije nije veliko, jer većina smatra da je za odlazak u ovu zemlju potrebno dosta novca. To međutim nije istina, jer se u ovoj zemlji može živeti sa manje novca nego u Čačku.

Vulkan Kavah Ijen, Java

–Obično stipendije dobije desetak ljudi iz Srbije, jer veliki broj ljudi i ne zna da one postoje. Nisu potrebna neka velika finansijska sredstva. Potrebno je kupiti kartu  za avion, tamo dobijate stipendiju, čiji iznos zavisi dosta od dela Indonezije gde živite. Negde je potrebna za mesečni život negde ne. Gde nije dovoljna, potrebno je da imate još do 100 evra mesečno kako bi prostojno živeli. Mislim da se sve te prepreke koje mladi imaju, da nemaju sredstava, da je to daleko, da ne znaju šta ih čeka, lako se mogu prevazići odlaskom tamo. To što možete dobiti životom u tako udaljenim zemljama je neprocenjivo, to se ne može opisati rečima, kaže Strahinja.

Studije nisu bile zahtvene. Ipak, Stahinja je za godinu dana naučio indonežanski jezik koji je, kako kaže, jedan od lakših, nema gramatike ni nekih pravopisnih pravila. Naučio je i mnogo toga i o kulturi Indonezije koja je veoma složena, jer praktično svako od 17.000  ostrva ima drugačiju  kulturu, jezik, običaje i tradiciju.

Padar ostrvo, Flores

-Same studije nisu bile zahtevne jer je akcenat na razmeni kultura. Njihov život je drugačij od našeg života ovde. Pre svega žive na ostrvu i gde nemaju previše briga. Stavljaju na prvo mesto religiju, njihovu tradiciju i običaje, i koliko god prihvataju strance oni su i dalje zatvorena zajednica gde drže baš do sebe i svojih običaja i tradicije. Kada imaju neke ceremonije sve je u stanju da stane, i međunarodni aerodromi, ulice da se zatvore, biznisi staju… Na svaka 2-3 dana je neka ceremonija, priča Strahinja.

Pored učenja, studenti imaju i dosta slobodnog vremena i mogućnost da putuju u okolne zemlje, pa je tako naš sagovornik obišao  Vijetnam, Filipine, Kambodžu, Tajland i Honk Kong.  

Bajo selo, Sulavesi

–Jedan deo studija sam iskoristio da putujem po Indoneziji. Posle toga sam proveo, u dva navrata, oko devet meseci u Vijetnamu. Tu sam predavao engleski jezik kako bih zaradio novac i mogao dalje da putujem. Posle Vijetnama posetio sam Filipine, Kambodžu, Tajland i Honk Kong, odakle sam došao u Srbiju. Sad sam u Čačku tokom leta, a za dalje videćemo, kaže Strahinja.

Na kraju razgovora Strahinja poziva srednjoškolce i studente da iskoriste brojne mogućnosti razmena i proputuju svet dok su mladi i dok imaju više vremena. Brojni su sajtovi koji objavljuju sve konkurse za stipendije, a više informacija možete potražiti i na sajtovima ambasada u Srbiji.