Čačanin u Škotskoj
Kada sam već toliko daleko od Čačka, vazdušnom linijom oko 2.ooo km, celu noć provedoh u putu od Londona do Glazgova.
Glazgov. Nalazi se duž obe obale reke Klajd, 20 milja (32 km) od ušća te reke na zapadnoj ili atlantskoj obali. Glazgov je najveći grad u Škotskoj. Galsko ime Glasgou, Glaschu, znači „Zeleni Glen“. Glazgov je počeo da se razvija tek oko 550. godine pre nove ere dolaskom svetog Kentigerna (Mungo), koji je tamo osnovao versku zajednicu.
Sadašnja katedrala, posvećena Svetom Mungu i čija je gradnja započeta u 12. veku, podignuta je na mestu kapele. Oko 1180. Vilijam I je odredio Glazgov za grad baronije, a oko 1189. dobio je pravo da održava godišnji sajam.
Prvi kameni most preko Klajda izgrađen je 1350. Glazgov je postao kraljevski grad 1450. godine, a univerzitet je osnovan 1451. Grad je napredovao kao centar trgovine, jer je bio dobro smešten između Highlanda i Lovland Škotske, kao i između Edinburga— glavni grad, 45 milja (72 km) istočno—i zapadno. Ipak, tek nakon ujedinjenja škotske i engleske krune (1603), Glazgov je značajno porastao.
Kada se u 18. veku razvila trgovina sa Amerikom, Glazgov je već izvozio u Evropu ugalj, kariranu vunenu tkaninu i haringe. Trgovina američkim tropskim proizvodima (duvan, šećer i rum) je tada donela bogatstvo za trgovce iz Glazgova, pošto je Klajd iskopan i produbljen i na kraju učinjen plovnim do srca grada. Godine 1745., međutim, Glazgov je skoro uništen nametima koje je uvela vojska pobunjenika Čarlsa Edvarda Stjuarta, „Mladog pretendenta“, koja je zauzela grad.
Veći udar usledio je 1775. pobunom američkih kolonija i prestankom trgovine duvanom. Proizvodnja pamuka, kojoj je dobro odgovarala vlažna klima Glazgova, nasledila je trgovinu duvanom. Tekstil se izvozio, šećer iz Zapadne Indije je prerađivan, a bogatstvo Glazgova je oživelo sve dok zalihe sirovog pamuka nisu poremećene tokom američkog građanskog rata (1861–1865).
Sa industrijskom revolucijom došlo je do razvoja rudnika uglja, proizvodnje livenog gvožđa, hemijske proizvodnje i, posebno, brodogradnje, koja se razvila u Glazgovu početkom 19. veka. Prosperitet brodogradnje i teške industrije u Glazgovu bio je teško uzdrman nakon Prvog svetskog rata, a njena industrija je od tada težila ka većoj raznolikosti.
Ove podatke nam u detalje prenosi Uroš, naš marljivi vodič. Na putovanjima nam nude i fakultativne izlete… možemo ako hoćemo i možemo ako doplatimo..
I doplatih.
Fakultativni izlet za Loh Nes.
Loh Nes, koji se nalazi u Škotskom pobrđu, ima najveću količinu slatke vode u Velikoj Britaniji. Vodeno telo dostiže dubinu od skoro 800 stopa i dužinu od oko 23 milje.
Čudovište iz Loh Nesa je mitska životinja koja navodno živi u ovom velikom slatkovodnom jezeru u blizini Invernesa u Škotskoj. Iako izveštaji o vodenoj zveri koja živi u jezeru datiraju od pre 1.500 godina, svi pokušaji da se pronađe verodostojan dokaz o životinji nisu uspeli. Međutim, to nije umanjilo entuzijazam javnosti za bilo kakve vesti o „Nesi“.
Istraživači koji se bave čudovištem iz Loh Nesa pronalaze desetak referenci na „Nesi“ u škotskoj istoriji, koja datira oko 500. godine nove ere, kada su lokalni Pikti urezali čudno vodeno stvorenje u stojeće kamenje u blizini jezera Loh Nes.
Godine 1933. završen je novi put duž obale jezera Loh Nes, što je omogućilo vozačima jasan pogled na jezero. Dana 2. maja 1933, Inverness Courier je izvestio da je lokalni par tvrdio da je video „ogromnu životinju kako se kotrlja i uranja sa površine“.
Priča o čudovištu iz Loh Nesa postala je medijski fenomen, jer su londonske novine ponudile nagradu od 20.000 funti za hvatanje zveri.
Bilo kako bilo, zbog nestvarne lepote predela vredelo je doći na sever Škotske i videti zamak Urkvarat. Kratka video prezentacija u odlično opremljenom informativnom centru nudila je na stotine orginalnih suvenira. Iskreno, izuzetno skupih…za čačanske prilike.
Slobodan Čvorović
________________________________________________________
Gde su turisti iz agencije.Samo on putuje.
Pa on je i otvorio agenciju da putuje..a poziva i druge valjda vec 32 god. Hvala mu za tekst
Dosadno, kao tekst sa Vikipedije. A gde su przenice?
Ness sedi i napisi nesto interesantno da citamo i ime svoje stavi da ti se divimo.Ubi te zloba.
Klasičan grebator koji o novinarstvu veze nema,a iz aviona se vidi da nije sebi platio putovanje nego se ogrebao. Zamislite, “ morao da olati za izlet”?