Prethodni članak
Čačanski planinari u Albaniji (FOTO)
Objavljeno 29/06/2018
Na put ka jugozapadnom delu Albanije krenulo je 20 planinara PD „Kablar“ i troje planinara PD „Rujno“ iz Užica. Cilj je bio, pored dobrog druženja i upoznavanja predela i kulture „zemlje orlova“, najviši vrh venca Akrocerauni (Ceraunijske planine), zvali smo ga Cika (2044 mnv). Prva stanica je bio stari most Mes koga je dao sagraditi Mahmud – paša Bušatlija 1770. godine, zatim Skadar i njegove interesantne ulice i naravno tvrđavu Rozafa gde je po narodnoj pesmi uzidana mlada Gojkovica a sa čijih se starih zidina pruža veličanstven pogled na Skadar i deltu Drima i Bojane koja odlazi u Skadarsko jezero. Dalje smo put nastavili preko Drača.
Posle odmora od napornog puta kroz Albaniju, smestili smo se u malo mesto nadomak Valone, prijatno iznenađeni morskom obalom. Rano ujutru sledećeg dana na dogovorenom mestu, u Nacionalnom parku Llogara, na početnoj tački uspona, u dogovoreno vreme, čekao nas je Adri, vodič na usponu. Najavljen je ni malo naivan uspon na samom početku, što se i obistinilo. Bez obzira na uložen napor, nismo mogli da se otmemo utisku prelepih plaža koje smo ugledali izlazeći grebenom uz planinu kao i ništa manje lepom prizoru sa druge strane, pogledom prema kontinentalnom delu (planinski venac se prostire duž obale Jonskog mora tako da se sa grebena može videti, sa jedne strane more a sa druge planine i doline kontinentalnog dela jugozapadne Albanije). Sa jedne strane smo mi prilazili vrhu a sa druge je prilazio ogroman oblačni sistem, pa smo se na samom vrhu i susreli, počeo je padati grad tako da smo se na brzinu fotografisali i pohitali nazad. Do gole kože pokisli ali bez gubitaka u ljudstvu spustili smo se niz tu prelepu planinu.
Put smo dalje nastavili do Sarande, koja je za mnoge bila otkrovenje turističkog potencijala. Trećeg dana našeg boravka u ovoj još nedovoljno otkrivenoj zemlji za naše turiste obišli smo lokalitet Butrint, antički grad na istoimenom jezeru koji pripada UNESCO svetskoj kulturnoj i prirodnoj baštini. Odlikuju ga naučne, kulturne i arheološke vrednosti kao i biodiverzitet. U povratku za Sarandu neizbežna je bila poseta srednjevekovnoj tvrđavi koja dominira zaleđem Sarande, Ćafa e Đaštes (Qafa e Gjashtes) sa koje se pruža neverovatan pogled na ceo grad i na ostrvo Krf.
Za dan povratka u Srbiju smo ostavili spomenik prirode „Modro oko“ kao i prelep srednjevekovni grad Đirokaster. To je kameni grad – muzej deo UNESCO kulturne baštine koji je odoleo periodu u kome je trebalo porušiti sve što je „staro i ružno“ i izgraditi „novo i lepo“ upravo zato što je ideolog takvog razmišljanja, Enver Hodža rođen u ovom prelepom gradu koji obavezno treba posetiti.
Moj cukun-deda se odozdo nije vratio a vi kako ‘ocete !!! 🙁
Ne vidim stvarno razlog za tu provokaciju niskog udarca.
Nasli su de da idu!
Mi kažemo (tvrđava) Skadar na Bojani, a Albanci i/ili Šiptari Rozata ili Rozafa, po mladoj ženi koja je, navodno, uzidana u zidine(mi kažemo mlada Gojkovica).Bio sam i slušao vodiča.Eto, mala zamerku autoru teksta, ali , dobro, nije profesionalni novinar.