Prethodni članak
Čaj i lekovi na travi
Dvorište moje. Sedam na klupu i pridižem noge. Radujem se.
Srčem vruć čaj i onda jednu po jednu kapsulu: magnall, bulardi, vitamnic promuljam kroz usta, kao nekada riblji zejtin.
One pilule za starije, za pritisak: tritace i concor, p
Gladan sam. Ekipa u bolnici je odavno doručkovala.
Setih se i one sestre (ime poznato redakciji) što je išla prema meni noseći injekciju kao štafetu.
– Jel’ sestro? Jel’ se tako nosi injekcija? – pitam je.
– Nego?! – pita me.
– Špric se sakrije iza leđa – pridikujem dok se približava i traži da zavrnem majicu kako bi me ubola u stomak.
– Jel i dalje osećas radost dok mučis muškarce tim injekcijama – zapitkujem.
– Da – kaže sestra.
Ja jauknem, čisto da u razgovor unesem dramske momente.
– Gotovo, drži vatu ovde – pokazuje na mesto uboda.
– Sado-mazo, jel? – provociram je.
– Čvoroviću, Čvoroviću… – kroz smeh me proziva.
– Sestrice, sestrice ..- uzvraćam joj. I ona onda odlazi niz hodnik, baca negde onu injekciju i verovatno će drugima da kaže koliko sam blesav.
Ovom se smeje veterinar preko puta mene, a i dvojicu sa njegove leve i desne strane.
Uspeo sam da ih nasmejem.
Sestru i onako ne poznajem i ne vidim pod onolikom kamuflažom.
Bacam ono malo vate, i odoh …. kabrioletom kroz HAVANU …. Hemingvej me čeka.
___________________________________________________________________
Hahaha, vratio se humor autoru… Znaci, dobro je! I dalje mu dobro zdravlje zelim.
Од срца Вам желим добро здравље. Уживајте у сваком тренутку.
Sunceti poljubim kolko si lekova nabrojao …..glat da otovriš apoteku 😉
Nabrojao je i travu.
Hvala , hvala …… Petru Dobrnjcu .
Kako je tebi dobro na travi. Ko te snabdeva u ovoj krizi.
Da, dobro je da ima trave (sve dok nije vutra) na koju možeš kao na tepih da zgaziš. Tekst je super u tvom duhovitom stilu, druže školski. Samo nastavi!