Prethodni članak
Čekam petak
Čekam petak. Naviću sat da me probudi u tri ujutru. Nameravam da se natenane spremim, i da tačno u četiri krenem pred prodavnice.
Ranije sam pitao Žika frizera da mi namesti frizuru kao što je ima Donald Tramp, ali on reče da bi sa mojim tipom vlasi to bilo teško izvodljivo, možda će moći onu kao Mitar Mirić.
Odelo sa Sarine svadbe
Obućiću košulju boje bolničke pidžame, sa kratkim ili dugačkim rukavima, videću koja je popeglana; i ono odelo koje sam nosio kod Sare na svadbi. Ako bude malo hladnjikavo, preko ću teget mantil od balon svile.
Poneću i torbu za plažu što su nam dali u hotelu u Turskoj. Napuniću torbu zgužvanim novinama i još ću preko da stavim praznu flašu jogurta i možda prazan tetrapak od litar čokoladnog mleka. Pa neću ja da idem pred prodavnice i da stojim u redu.
Ja idem na bedem i na Moravu. I ako me nahvataju oni komunalni policajci, treba da misle da se vraćam iz kupovine.
A njih znam.. idu leti pored Morave po dvoje, drže telefone kao kornete sladoleda i smeju se u pauzama kucanja poruka. Prolaze pored dece sto guzicama sede na onim stolovima ispod brane, prolaze pored neispražnjenih kontejnera, pored automobila parkiranih tamo pored ozidanih roštilja. Tipkajući poruke odlaze niz Moravu. Padalo mi na pamet ranije da ih pratim, pa da posle odem u inspekciju i da vidim šta su napisali da su danas radili.
Ako me budu presreli i nešto pitali, najradije ću hteti da ih mlatnem sa torbom punom zgužvanih novina. Ali, neću. Na Ozonu bi usledio bombastičan naslov: “Penzioner S.Č. (66) u jeku nervnog rastrojstva napao službena lica”.
Možda ću da odem do neke prodavnice da iz daljine vidim ove razmaknute čekače što stoje da kupe sok na mućenje ili farbu za jaja.
Ja ni u apoteci ne stojim u redu.
Ako bi im prišao znam da bi me pitali kako sam, rekli da im je drago što sam izašao iz bolnice, interesovali se kada će opet raditi agencija.
Ja sam otvorio agenciju, da ja putujem a ko još hoće – neka svrati.
Čvorak, na jednom od brojnih putovanja
Stojan sa Ozona kaže da me je on učinio poznatim.
Tek sad?
E, moj Stojane, koliko sam ja puta bio tema broj 1 ove male palanke.
Ipak. Ovo je moj grad, najviše volim kada sam daleko od njega.
Autor: Slobodan Čvorović
____________________________________________________________
Lepo. Podseća na ‘Krajem naše ulice’. Nije Stojan mutav, zna on šta valja. Pozdrav obojici
Dosadan čovek ,
je onaj čovek koji nema šta da kaže, ali ipak kaže.
VELIKI POZDRAV IZ NJUJORKA ZA LEGEMDU GRADA ČAČKA! ČOVEK KOJI JE POBEDIO TRENUTNO NAJVEĆEG NEPRIJATELJA PLANETE!!!
Ovaj komentar pod imenom „Čiča smorio“ je baš…što kažu deca cool …
Pa naravno nismo ni očekivali da Čvorak nešto „veliko“ kaže …mi koji i čitamo vidimo više u njegovim tekstovima razbribrigu…koji fale u ova sumorna vremena…
Ti si verovatno očekivao neku ekskluzivnu vest a čovek je lepo napisao „Ja sam otvorio agenciju, da ja putujem a ko još hoće – neka svrati“….To ti govori da on i ove tekstove piše zbog sebe a ko hoće neka „svrati“ na ovu web stranicu…..
Vi ste u pravu, a osoba koja je iza imena „Cica smorio“ je daleko od razumevanja tekstova gospodina Cvorka.
Samo mogu da pridodam, ko je bar jednom sedeo u društvu pomenutog gospodina, shvata i poštuje ovu svetsku širinu od čoveka.
Gospodine Čvorak, samo nastavite, sa zadovoljstvom čitam Vaše tekstove, a ujedno Vam želim dobro zdravlje!
Опуштајуће,коме се не свиђа нека покуша боље.Такмичење наравно не смета,али завист,злоба,пакост свакако. Да
E ovako ovaj “Čiča Smorio“ je nebitan jer nije on video Čoču kad ga je sa autobuske stanice do kuće vozio Božo sa belim Mercedesom, kad nam je pravio sedeljke i žurke, kad smo uživali družeći se do dugo u noć bez mobilnih i bez para. Dolazili kod Čiče sa Fićom, Kecom, bogami najviše peške, Minijem, Spačekom i odlazili srećni jer su slane kiflice bile vruće i rumene. Jednom u dvorište dođe i Jelisaveta Karađorđević. A onda su počeli mobilni telefoni, počeli Audi i BMW da budu bitniji od drugarsva i Čiče. Zaboraviše sve lepo kumovi, braća, sestre rođaci i onda je Čiča sve smarao ali više nije bilo ni druženja, ali nisu više mogli ni kafu da popiju sa Jelisavetom Karađorđević. Čiča je ipak pobedio…
Kako se održava samoobmana? Laž samog sebe.
Jaoo, Bože…. Čačak vazda Čačak… e neka mene ovde, na kraju sveta, da uživam u tekstovima zdravog i normalnog čoveka… Čvoro, od prezimena Čvorović.. svetski čovek… i hvala mu…a neka vas.. voli te Južna Afrika