Čvorak kod Risima

Пише: Слободан Чворовић

У уторак касно поподне, сунце је размакло облаке и обасјало повећу групу прелетача у малом дворишту у центру града. Сви свечано обучени.

У заказано време са споредних врата куће поздравља нас син мог професора српско-хрватског језика – Бошка. Висок као отац, течно говори, брани сећање на професора, оца, који је сваки школски час, пре скоро 50 година у чачанској Гимназији, почињао са неким стихом.

Важност сусрета у дворишту дао је и говор градоначелника који је као из рукава ређао лепе реченице о кући која је обновљена захваљујући помоћи Републике Србије и града Чачка.Сетио се и поменуо и све остале чачанске сликаре.

Ја сам се сетио Грујициних акварела и његових часова цртања које нам је држао у Дому Културе пре скоро 30 година. Кустос галерије нам чита биографију Рисимову –  причу детета одраслом у бојаџиској радњи свога оца.

Чачански писац мудрим и лепо поређаним речима тумачи слику „Чачански  партизански одред“, насталу  1958 године. Сликарева сестра са породицом међу првима се пење споредним степеницама улазећи у блиставу кућу.

Сви смо међу сликама и цртежима. Узимам један од сто добро одштампаних каталога. Људи се радују сусрету са случајним посматрачима, сликају се, а онда одлазимо у комшијско двориште где свира оркестар.

Служи се бело вино у дубоким стакленим чашама. Беспрекорно уваљане у чоколадни прелив, нуде се зреле црвене јагоде. Сео сам и уживао у дивном чачанском часу сећања, поштовања, уважавања, као и ликовног, музичког и угоститељског предавања.

Једног дана отићићу поново у галерију Рисим у некадашњој  улици  Светозар Марковића, данас Господар Јовановој.

Било би лепо кад би у средишту простора била  постављена и мала ниска заобљена клупа, са које би могло да се гледа…

Радно време Галерије „Рисим“ за посетиоце је од уторка до петка од 11.00 до 18.00 часова  и суботом од 10 до 14.00 сати.

Рисомове слике, слике  Чачка, Мораве  и Драгачева, биће изложене до августа.

_______________________________________________________________