Čvorak medj pivom i viskijem

Lako je leteti ako imaš volju i krila. Avion ima krila i sleteo sam u Irsku, u Dablin.

Grad su 841. godine nove ere osnovali Danci Vikinzi. Irski pobunjenici su, predvodjeni engleskim kraljem Henrijem II,  proterali Dance 1171. godine.  Engleska vlast nad Dablinom trajala je neprekidno do 1534. godine.

Dablin je danas kulturna metropola Evrope koja je dala svetski poznate pisce – Bernarda Ṣ̌oa, Oskara Vajlda i Džemsa Džojsa, kao  i pop zviezde danaṣ̌njice – U-2 , Simple Minds, Ṣ̌ined O’Konor…

Preko reke Lifi su  brojni mostovi, od kojih je najpoznat Ha’penny Bridge, a ime je dobio po nekadaṣ̌njoj ceni mostarine od pola penija koju je svako plaćao ako je hteo preći s jedne strane reke na drugu. Tu su se do nedavno kačili katanci, ali je pretila opasnost da se zbog  300 kilograma, koliko je uklonjeno, most ošteti.

Slikam most sa „Desert“ kolačem koji sam poneo.

Na južnoj strani grada nalaze se i njegove najpoznatije znamenitosti. Katedrala sv. Patrika, nastala još u 12. veku najveća je crkva u Irskoj, a posvećena je njenom svecu zaštitniku, koji je detelinom s tri lista objašnjavao simboliku Svetog Trojstva i tako ju je i učinio glavnom irskom ikonom.

Tu je i katedrala Christ Church, uz sv. Patrika najstarija dablinska crkva, čija dva dela zgrade povezuje predivni gotički ‘most’.

Najpoznatiji univrzitet je Trinity College.

Kalendar me vodi u srpsku crkvu Sveti Djordje.

Posle liturgije, sa stareṣ̌inom Mladenom Gardovićem nazdravljamo rodjenju Luke  Prodanića, čija je baka iz Ivanjice. Razgovoramo o Srbiji i o planu da se vrate kad budu bolja vremena.

Palim sveće za zdravlje i po želji jedne bake Darinke iz Subotice, za radost njene unučadi  koja imaju drugu baku ovde u Irskoj. Tata im je doṣ̌ao ovde na ṣ̌kolovanje i hteo je da ostane ne samo zbog dobrih uslova rada i života, nego i zbog  ljubavi. Vratio se i poveo i Miṣ̌el, a ona mu je  rodila troje dece.

Pri srpskoj crkvi je i ṣ̌kola, pa se sa učiteljicom Aleksandrom Miličić iz Aleksinca  i njenim djacima slikam. Rekao sam im da čim dodji kući zovu babe i dede u Srbiji.

Ovde ljudi kupuju i grade kuće. Niko ne živi u zgradi, osim ako je socijalni slučaj. Imaju socijalna stanovanja i to su u suštini jedini ljudi koji žive u zgradama. I to u zgradama koje imaju po tri sprata, nikad više od toga.

Dablin nema solitere, ima vrlo mali broj velikih zgrada koje su u tom tehnološki razvijenom delu grada koji se zove „dokovi“. To je luka gde Dablin izlazi na more. Tu je jedino novija infrastruktura koja je izgrađena u poslednjih 10 godina.

Ni pivo ni viski nisu bili razlog da po iznenadjujuće sunčanom vremenu ostanem duže  u Irskoj.

Treba leteti.

Slobodan Čvorović

__________________________________________________________