DRAGAN ILIĆ: Ne može nama biti dobro ako smo okruženi nesrećom

Poznato televizijsko lice i čuveni glas iz radija kaže da se uvek, kada poveruje da se radi o autentičnoj potrebi da se pomogne, odaziva dobrotvornim akcijama, ali ne kada se kompanija ili pojedinac trude da se predstave boljima iz propagandnih pobuda. U tom smislu, ističe Dragan, je verovatno idealista, ili utopista, jer će se gotovo uvek, na neki humani gest, dopisati kompanija, često kladionica, a naš gost naivno veruje da se dobro čini samo radi dobra!

Poštovani čitaoci, danas smo ponosni što možemo da najavimo da je naš dragi prijatelj, voditelj Dragan Ilić, pristao da bude deo naše “posebne” rubrike. Iako nije ljubitelj klađenja, sigurni smo da će nas svojom energijom i duhovitošću oduševiti, baš kao što nas je svakog jutra uveseljavao na radiju. Dragan je poznat po emisijama “Dizanje”, “Buđenje”, “Buđenje sa Goricom i Draganom”, potom, znamo ga i kao “TV manijak – a” i jednog od “Četiri i po muškarca” i psihologa!

Sigurni smo da će uskoro obradovati sve svoje fanove, širom Srbije i sveta, i da će pronaći svoje novo mesto u etru.

Hvala, Draganu, što je prihvatio naš poziv i što će učiniti da naša rubrika bude još bolja!

1.Da li se sećate drugara, i još uvek družite sa prijateljima, iz detinjstva?

“Nažalost, mene je život vodio kroz nekoliko gradova, Priština, Banja Luka, Beograd, pa nas je i rasuo širom sveta. Ipak, radujem se svaki put kada sam u prilici da sretnem nekog od prijatelja. Tu su i drugarice, koje su sada dame u najlepšim godinama. Mislim da sam u svim gradovima stekao dobre prijatelje, a one prave, njih ima uvek koliko i prstiju na rukama, njih čuvam za ceo život. Pošto nisam aktivan na društvenim mrežama, moji prijatelji su analogni”.

2.Da li ste svojevremeno trenirali, još, neki sport i koji?

“Najduže sam trenirao plivanje, krajem osnovne i na početku srednje škole, u PK Incel u Banjaluci. Dopada mi se taj vodeni univerzum, jedinstvo sa okolinom, zvuk disanja i srca, volim i da ronim na dah, uz sportski podvodni ribolov. To mu dođe kao samoanaliza, uranjanje u sebe i ispod površine mora. Uživam u tim slikama, ulov je manje važan, ali uzbuđenje svakako postoji”.

3.Ko Vam je bio sportski, glumački, muzički idol, a uzor od prijatelja, u danima odrastanja?

“U komšiluku je živeo Marijan Beneš bokserski šampion, tada za nas gotovo superheroj. Pisao je pesme, boksovao srcem, a ne mogu da zaboravim scenu kada je jednog jutra sa komšijama gurao nekog stojadina da upali. To nas je odvelo do Muhameda Alija, čije mečeve smo gledali u sred noći, na prenosima koje je vodio Dragan Nikitović, veeeliki gospodin, kojeg sam mnogo kasnije upoznao kada nam je dolazio u goste na B92. Mogu reći da nisam imao uzore u klasičnom smislu, jer se to kosilo sa adolescentskom pobunom i idejom da kritički posmatram svet oko sebe. Postoji bezbroj ljudi, umetnika naročito, koji su uticali na mene, a priznali to ili ne, veliki uticaj na vas ima vaša porodica, on je zapravo ključan”.

4.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće nekog motiviše da bude plemenit?

“Ne znam šta sve motiviše ljude, neko želi da pokaže svoju nadmoć, uspeh, neko je sujeveran, ali autentična humanost, altruizam nema u sebi nikakav ćar, računicu, to je unutrašnji osećaj koji morate da razvijate i negujete, jer tako postajete bolja osoba, bolja ili najbolja verzija sebe. Plemenitost i saosećanje potvrđuju našu individualnu prirodu, dakle da budemo bolja individua, a istovremeno potvrđuje i našu socijalnu prirodu jer smo socijalna bića, od porodice do društva ili čovečanstva. Ne može nama biti dobro ako smo okruženi nesrećom, to je iluzija kojom zamazujemo oči sebi i drugima”.

5.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

“Uvek kada poverujem da se radi o autentičnoj potrebi da se pomogne, a ne da se kompanija ili pojedinac predstave boljima iz propagandnih pobuda. U tom smislu sam verovatno idealista, ili utopista, jer će se gotovo uvek na neki humani gest dopisati kompanija, često kladionica, a ja naivno verujem da se dobro čini samo radi dobra”.

Bonus pitanje: Na koje profesionalne obaveze ste trenutno fokusirani, malo oVašimposlovnimo bavezama. Šta Vas najbolje opušta, muzika, knjiga, druženje sa porodicom, prijateljima, molitva, šetnja, priroda, cveće, kućni ljubimci, televizija, radio, društvenemreže, nekihobi…?

“Moja najveća strast su putovanja. Zahvaljujući digitalnim medijima, telefon me redovnopodseća da sam prošle godine, ili pre više godina na današnji dan bio negde i to su sećanja i utisci koji ne blede. Mislim da sam u životu najviše i naučio putujući, bilo po Srbiji ili po svetu. To je nešto što uvek ostaje sa vama, podsećajući vas da je Svet veći od vaše ulice ili zemlje i da su ljudi u svetu neraskidivo povezani”.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs