Etnološkinja otkriva zašto su jaja simbol Uskrsa

Mina Jelesijević, etnološkinja Narodnog muzeja Čačak, podseća da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik koji manastiri i crkve proslavljaju kao uspomenu na Hristovo stradanje – na njegovu smrt, ali i na uskrsnuće iz mrtvih. Napominje da sva živa bića nastaju od jajeta po mitu starih naroda.

„U srpskim selima koja su imala bogomolje, obavezno se išlo da se prisustvuje jutarnjoj vaskršnjoj službi. S druge strane, u narodnom kalendaru, praznik je posvećen oživeloj prirodi i njenom uskrsnuću, tj. ponovnom buđenju, pa se samim tim magijskim radnjama uticalo na plodnost useva i vegetacije“, kaže ona za Novu. Na praznik se rano izjutra umiva vodom, u koju su prethodno stavljeni crveno jaje, zdravac, kaloper i bosiljak. Crvenim jajetom se ovom prilikom trlja po licu da bi se bilo zdravo i rumeno, ističe naša sagovornica.

„Obeležje vaskršnjeg praznika jesu bojena jaja koja se razbijaju tokom sva tri praznična dana. Saznanje da živa bića nastaju od jajeta (mit poznat kod mnogih starih naroda poput Feničana, Vavilonaca, Egipćana, zatim Indusa, Kineza, Japanaca) dalo je povoda da jaje dobije veliku ulogu u religiji i magiji“, objasnila nam je ona.

Uticaj jajeta, navodi dalje etnološkinja, naročito bojenog crvenom bojom, na rađanje prenosio se i na čovekovo okruženje – na stoku, useve, prirodu.

„Predstave o životvornoj moći jajeta vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Hrišćanstvo je iz paganstva preuzelo simboliku obojenog jajeta i vezalo je prevashodno za Vaskrs i Hristovo uskrsnuće. Obojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih, ali i ljubav i poštovanje“, navela je Mina Jelesijević.

Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak. Prilikom bojenja jaja za Vaskrs prvo obojeno jaje, čuvarkuća, obično se izdvaja.

„Njemu se pridaje posebna magijska moć (brani ljude od bolesti i svakog zla, čuva stoku i useve). Običaj je da se ovo jaje boji crvenom bojom (boja Hristove krvi, simboliše njegovu žrtvu ali istovremeno i uskrsnuće i veru u novi život). Pre nego što su u većoj meri počele da se koriste kupovne boje, jaja su bojena prirodnim bojama. Žuta (simbol mira i čistoće) dobijala se kuvanjem mlečike, zelena (simbol mladosti, nade, novih početaka, proleća, sreće) kuvanjem koprive, smeđa kuvanjem lukovine ili orahovog lišća. Za bojenje u plavo upotrebljavao se
čivit. Za crvenu boju kuvao se koren biljke broć, a kasnije je nabavljana biljna boja zvana varzilo“, naglašava ona napominjući da bi se jaje našaralo potrebno je uložiti mnogo truda i veštine.

Ornamenti su bili geometrijski, zoomorfni, vegetabilni i antropomorfni (stilizovana ljudska figura). Takvo jaje se čuva za ukras ili se njime darivaju najugledniji gosti, zaključila je Mina Jelesijević za Nova.rs.