Finska, najlepša tajna sa severa Evrope

Piše: Katarina Misailović

Zemlja hiljadu jezera, kako Finsku mnogi nazivaju, je nordijska država na severoistoku Evrope. Poznata je i kao zemlja koju karakterišu prirodne lepote. Više od dve trećine površine je pod šumama, a procenjuje se da ima preko 60.000 jezera. Finska je prepoznatljiva i po i specifičnom umetničkom izrazu, bilo da je reč o muzici, književnosti ili kinematografiji.

Legende i mitologija, prožimaju se u epskom spevu Kalevala, objavljenom 1835. godine. Finska je zemlja Aurore Borealis, ponocnog sunca, saune, divlje prirode… Postojbina Deda Mraza. Glavni grad je Helsinki.
Ljude sa naših prostora i Fince spaja dugogodišnje prijateljstvo, koje datira još iz perioda stare Jugoslavije.

Društvo SEURA je osnovano i registrovano petnaestog septembra 2011. godine u Beogradu, na inicijativu Čedomira Cvetkovića.

Čedomir Cvetković je široj javnosti poznat po tome, što je prvi u bivšoj Jugoslaviji preveo sa švedskog knjigu “Pipi duga čarapa” i po prevodima književnih dela sa finskog i švedskog. Svojevremeno je bio jedini Jugosloven koji je govorio finski jezik, i bio je prevodilac Josipu Brozu Titu i predsedniku Finske Urhu Kekkonenu prilikom njegove posete Jugoslaviji, i u Finskoj. Bio je diplomata, savetnik Jugoslovenske ambasade u Finskoj. Ima tri skandinavska visoka odlikovanja – dva finska i jedno švedsko – za zasluge u ostvarenju ideje zbližavanja ova dva naroda sa Jugoslavijom i Srbijom.
Kao logična posledica njegovog rada, nametnula se potreba da se osnuje društvo pod nazivom “SEURA” (na finskom – Društvo). Sin Čedomira Cvetkovića, Miroslav ( poznati muzičar, i basista sastava Bajaga i Instruktori), odlučio je da nastavi rad svoga oca u vezi sa Finskom. Smatra da je veoma korisno upoznati Finsku i njen narod, finsku kulturu, njihove običaje i dostignuća u svim oblastima.

– Seura postoji, mislim od 2009, i nju je osnovao moj otac Čedomir Cvetković u Obrenovcu. Međutim, ona zvanično postoji kao Udruženje gradjana i kao pravno lice od 2011. Ja sam od tada preuzeo funkciju predsednika Društva. Naši osnovni ciljevi (prema Statutu društva) su približavanje kultura Srbije i Finske, i to svi mogući oblici saradnje – kulturni, edukativni, i tako dalje… To je ono što je naš osnovni cilj. Da upoznajemo Finsku sa Srbijom, i obrnuto, da upoznajemo Srbe sa Fincima, o svemu onome sto je zanimljivo u Finskoj, a toga ima zaista puno. Naša omladina je naročito zainteresovana za finsku muziku, pošto finska ima jaku hevi metal scenu. Kroz to su onda počeli da upoznaju ljude, Finsku kao zemlju, i shvatili su da je Finska jedna lepa zemlja, u kojoj žive jako kulturni i fini ljudi.

Za Finsku se navodi i da je zemlja koja ima “fascinantnu” istoriju. Iako je dugo bila pod stranom upravom (Švedskom), postala je samostalna, moderna, bogata, i uređena država, na čiji se sistem ugledaju mnoge zemlje Evrope i sveta. Prema istraživanjima, postala je jedna od vodećih destinacija u svetu. Pored prirodnih lepota, razlozi za to se nalaze u sve boljem ekonomskom standardu, kao i u naprednom školstvu. Finski obrazovni sistem je prema zvaničnim procenama, jedan od najboljih u svetu. SEURA pored ostalog, teži da omogući, naročito mladim ljudima, da se informišu o ovoj nordijskoj zemlji.

– Finska se pominje kao jedna od najnaprednijih zemalja u Evropi, kada je sistem obrazovanja u pitanju, i služi kao uzor mnogima koji zele da reformišu svoj obrazovni sistem, ističe predsednik Društva. Ono što smo mi do sada u tom smislu radili “ogleda” se u realizovanju nekih jako lepih projekata. Jedan od najznačajnijih, bio je projekat razmene učenika poljoprivredne škole u Beogradu, koji su po završetku školovanja imali mogućnost da na račun Ministarstva kulture i obrazovanja Finske odu tamo da studiraju privredu na finskom jeziku. Mi smo, tom prilikom, opet imali ulogu neke vrste “pripreme”. Učenici su kod nas sticali osnovna znanja finskog jezika, pa im je bilo lakše da tamo funkcionišu. Ono što je takođe bilo lepo, to je da su imali mogućnost da tamo ostanu i da rade ako žele, a ako ne, nisu imali obavezu da ostanu. Eto, to je jedan od najznačajnijih projekata. Ono sto inače radimo standardno, to su neke naše akcije kao sto je, na primer “Deliktesni ponedeljak” koji je već zaživeo kao jedna tradicionalna manifestacija, u okviru koje u Kulturnom centru Grad, predstavljamo finsku kuhinju. Jako lepo se družimo, i uvek je veliko interesovanje i gužva. Svima se jako dopadaju finski specijaliteti koje pripremamo. Tu koristimo priliku da svim zainteresovanima priblizimo Finsku, obično kroz muziku, foto prezentaciju prirodnih lepota ove zemlje, kroz kuhinju, ili neke druge radinosti koje su karakteristicne za Finsku.

Miroslav ističe da u okviru Društva postoji i hor.
– Hor je opet nešto što je nastalo spontano. Jedan od članova, Vlada Mladenović je to inicirao. On je inače taksista, ali ima veliku ljubav prema muzici. Na naše prijatno iznenađenje odaziv je bio dobar. Vlada je bio učenik Škole finskog jezika kod Olivere Stevanović, pa se na taj način upoznao sa ostalim članovima društva. Hor je krenuo skromno, sa nekih četiri do pet članova, a sada ih je tu dvanaest. Uspešno nastupa na našim manifestacijama, a članovi izvode izvorne finske pesme, dok se program stalno proširuje.

SEURA JE , kako se navodi, organizovala i nekoliko uspešnih manifestacija, zajedno sa Ambasadom Finske u Beogradu. Organizovali smo i nekoliko susreta članova “SEURE” u kojoj ima i dosta Finaca koji žive i rade u Srbiji. To su bile prilike da se bliže upoznaju, i da razmene iskustva i korisne informacije, dodaje Cvetković.

– Imali smo inekoliko humanitarnih akcija. Neke od njih koncipirane su tako da u okviru odredjene akcije upoznajemo decu sa činjenicom da je Deda Mraz Finac. Tako, u decembru svake godine organizujemo akciju “Deca crtaju Deda Mraza” Mi im onda napravimo izložbu, delimo im poklone, i na taj način širimo tu ideju – ističe Miroslav Cvetković

– Tu su bila deca sa autizmom, i drugim fizičkim problemima. Čak smo i pomogli otvaranje kulturno-edukativnog centra za decu sa autizmom. Centar se nalazi u Obrenovcu. Napravili smo humanitarni koncert u Domu kulture Palilula (Cvele sa svojom muzičkom školom i SEURA). Svi prihodi otišli su u prilog Centra za decu sa autizmom – dodaje članica SEURE i predavač finskog jezika Olivera Stevanović .
“SEURA” je , kako se navodi, mlada organizacija, ali je zahvaljujući Čedomirovom ugledu medju Fincima, i njegovim ličnim kontaktima, uspela da napravi nekoliko akcija kao sto je potpisivanje ugovora o saradnji između finskog grada Kanusa i opštine Palilula, na osnovu kojeg su učenici Poljoprivredne škole iz Beograda besplatno sticali više obrazovanje iz svoje struke na ruralnom institutu u Kanusu. SEURA takodje ima veoma dobre kontakte sa ambasadom Finske u Beogradu, kao i sa srpskom ambasadom u Helsinkiju gde takodje funkcioniše “Finsko-srpsko društvo prijateljstva”.

– Naša saradnja ima korene još u vremenu kada je moj otac bio živ – navodi Miroslav Cvetković.

 – On je čitav svoj život posvetio, zapravo, proučavanju finskog Radničkog pokreta, po prirodi posla koji je radio. Kasnije je zavoleo Finsku i Fince, pa se i privatno bavio tim. On je u jednom trenutku bio jedini koji je govorio finski, pa je bio prevodilac Titu i Urhu Kekkonenu , kada je Kekkonen dolazio u posetu. Tako da je Čedomir napravio te prve kontakte. Čak je dobio i dva ordena zasluga za zbližavanje naroda, tako da smo mi mlađi, kada smo se uključili u taj projekat, imali nekako već “utabanu” stazu. Saradnja između SEURE i Ambasade Finske je uvek dobra, u smislu da oni podržavaju naše ideje i akcije, ističe Cvetković.

Naredne godine biće obeleženo sto godina finske nezavisnosti. Istorijske činjenice navode da je Finska u decembru 1917, nakon Oktobarske revolucije i obaranja Ruske Republike, proglasila nezavisnost. Finska je pre toga imala monarhijsko uređenje kao Velika Kneževina Finska, odnosno autonomna celina unutar Ruskog Carstva kojoj su na čelu, kao veliki kneževi Finske, bili ruski carevi. Takav “aranžman” je doveo do “konfuzne” državno-pravne situacije, kada je u februarskoj revoluciji 1917. srušeno Rusko Carstvo i uspostavljena Ruska Republika, koja je formalno, do 6. decembra 1917, kada je proglašena nezavisnost, imala suverenitet nad Finskom.

Srbija će zahvaljujući saradnji Srpsko – finskog društva i Ambasade Finske, takođe obeležiti ovaj značajan Jubilej.

– Mi smo imali tu čast da nas pozovu da budemo u Organizacionom odboru – navodi Cvetković.

– Dali smo jedan predlog koji je prihvaćen, a čiji je radni naziv Finska šuma (predlog Marele Ilić). Imamo nameru da lično, simbolično posadimo određen broj stabala na jednom placu iza Hale Pionir u Beogradu. Za to smo se već dogovorili u saradnji sa Opštinom Palilula. To je još jedan dokaz da svi imaju poverenja u naš rad.

Nakon odlaska u penziju Čedomir Cvetković je počeo da okuplja mlade koji su bili zainteresovani za učenje finskog jezika, i davao im besplatno časove u Obrenovcu i u Beogradu. Kroz njegovu školu je prošlo stotinak učenika, a njih četvoro su sertifikovani predavači na kursevima finskog jezika, koje organizuje SEURA u Beogradu i u Obrenovcu.

U okviru Drustva srpsko – finskog prijateljstva, organizovan je kurs finskog jezika, gde osim učenja finskog jezika polaznici mogu da dobiju i informacije o mogućnostima boravka i razmene učenika i studenata. Nastavu vodi Olivera Stevanović.

– Napravili smo dogovor sa Filološkom gimnazijom u Beogradu, da fakultativno predajemo finski jezik kod njih, i tim povodom nam je Ambasada Finske i zvanično dala saglasnost. To je još jedan od vidova saradnje – dodaje Olivera.

Olivera je i jedna od najuspešnijih učenica Čedomira Cvetkovića, kada je učenje finskog jezika u pitanju.
– Bilo nas je više u grupi, navodi Olivera. Finski je učila i Danica Radojčić koja je za SEURU vodila nekoliko grupa, isto kao i ja. Školu organizujemo kada ima dosta zainteresovanih.

Finski jezik je član Ugro-Finske porodice jezika. Njime se služi oko 5 miliona ljudi, i jedan je od zvaničnih jezika Evropske Unije. Ubraja se u aglutinativne jezike. (Aglutinativni jezici su jezici u kojima se reči formiraju kombinovanjem morfema. Naziv je izveden od latinskog glagola agglutinare, što znači -slepiti). Najbliskiji jezik mu je estonski.

U finskom postoji 15 padeža, tako da u finskom nisu potrebni predlozi. Bogat je samoglasnicima, koji mogu biti dugi i kratki. Zbog toga Finci tvrde da im je jezik veoma pevljiv. Finski je pozajmio dosta reči iz švedskog, nemačkog i, u novije vreme, engleskog, ali ih je teško prepoznati jer su one postale priolagođene finskom jeziku.

-Inače, finski jezik je prilično pravilan, kao matematika u kojoj se pravila nauče. Jezik je dosta bogat , ima ogroman vokabular i različit je od svih drugih jezika koji su nama poznati. Ima petnaest padeža, ali oni nemaju rod, nemaju određen i neodređen član, što znači da ima nekih stvari koje olakšavaju učenje. Ono što je takođe, olakšavajuća okolnost je da se čita “po Vuku”.

Miroslav Cvetković, Olivera Stevanović i Marela Ilić

– Jezik se konstantno uči – ističe Olivera.

– Nastavila sam zato što me je čika Čeda zamolio, u momentu kada on više nije mogao da drži časove.  Već sam imala neke godine kada sam mogla da se ozbiljno prihvatim tog zadatka, tako da sam iz tih razloga krenula sa školom. Ovde nema mogućnosti da se na Filološkom fakultetu studira finski jezik, a nema ga ni u srednjim školama. Ja sam u Helsinkiju dobila sertifikate kao predavač, tako da sam, samim tim, dalje kovala svoje znanje, koje je i dalje na nekom srednjem nivou. Mogu da držim kurseve. Mi drzimo četiri kursa koji su sasvim dovoljni da se dobro ovlada gramatikom, a nakon toga već bi trebalo da se vežba konverzacija. Jedini problem je to što je kod njih taj usmeni, kolokvijalni jezik dosta različit od književnog. Mi opet imamo kao pomoć “naše” Fince koji žive u Beogradu, koji su voljni da da rade sa nekim ko je motivisan da ide do višeg nivoa znanja. Prijave za školu su uglavnom “kretale” na jesen, i posle novogodišnjih praznika. Prvi put planiramo da napravimo Letnju školu, zbog činjenice da smo imali zainteresovanih iz drugih gradova, iz Srbije, ali i iz Crne Gore i Makedonije… Inače, prva dva kursa traju po tri, a druga dva po četiri meseca. Zahvaljujući kursevima, dosta mladih se uključilo u rad Društva – istakla je Olivera.

Kako članovi SEURE navode, postoji težnja da se organizuju tako, da postanu finski centar, oko koga će se okupljati ljudi sa širokim interesovanjima, znanjem i veštinama. Jedan od ciljeva SEURE je i da pomogne, pre svega mladim ljudima, da dobiju što je moguće više informacija o Finskoj iz raznih oblasti, obrazovanja, umetnosti i sporta, kao i da Društvo prenosi svoja iskustva u Finsku.

_____________________________________________________________