Gavrovića čardak iz 19. veka preseljen u crkvenu portu

Gavrovića čardak izgrađen sedamdesetih godina 19. veka uspešno je premešten iz jednog domaćinstva u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, u crkvenu portu.

Čardak je izgrađen u domaćinstvu Momčila Gavrovića, a posle deobe imanja pripao je jednom od naslednika, zbog čega je premešten sa originalne lokacije.

Dok je domaćinstvo u kojem se čardak nalazio bilo aktivno, kulturno dobro je adekvatno održavano i čak je u nekoliko navrata prezentovano stručnjacima iz oblasti zaštite i urbanizma kao dobar primer zaštite kulturnog nasleđa.

Međutim, početkom ovog veka domaćinstvo je napušteno, a čardak ostavljen na milost vremenskim uslovima, što je dovelo do oštećenja, posebno na krovnom pokrivaču, koja ugrožavaju njegov dalji opstanak.

Nakon postavljanja na nove temelje, na zgradu će biti postavljena nova krovna konstrukcija i pokrivač ‒ šindra od kvalitetne hrastove građe, urađeni u svemu po ugledu na postojeći.

“Čardak nijenu lošem stanju, građa je po prilično dobra i zdrava, jedino gde je bio problem jeste krovna kontrukcija i krovni pokrivač. Iz tog razloga smo predvideli kompletnu zamenu krovne konstrukcije i pokrivača, dok će prizemni, podrumski i spratni deo čardaka u najvećoj meri zadržati postojeće stanje. To je tendencija zaštite, i konzervatorski principi nalažu da mi što više zadržimo originalne materijale”, rekla je magistar etnologije i antropologije Katarina Grujović Brković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.

Ono što će morati da se zameni, kaže ona, su delovi greda temeljača, možda čak i neki delovi direka.

Katarina Grujović Brković

“Već smo tokom transporta ustanovili neka oštećenja, ali to što će se zameniti je zaista malo u poređenju sa onim što ćemo zadržati. Objekat je sagrađen u 19. veku kada je u Srbiji bilo mnogo više šume i kada se gradilo na tradicionalan način po nekim principima usklađenim sa prirodom. Nikada se drvo nije seklo danas, sutra cepalo, a prekosutra građena kuća. Znala su se pravila po kojima se drvo seče, koje vrste, starosti, visine, koliko se građa čuva, suši i priprema za izgradnju”, objansila je Grujović Brković.

Na objektu će biti dodati novi kapci i drugi elementi koji nedostaju. Oko čardaka je predviđeno parterno uređenje usklađeno sa tradicionalnim vrednostima.

U prethodnih 50 godina u Srbiji nije realizovan sličan projekat koji podrazumeva preseljenje čitavog objekta zbog čega je veliko interesovanje u naučnoj i široj javnosti.

Prenošenje utegnutog i obezbeđenog čardaka izvedeno je kamionskom dizalicom.

Pregovori oko preuzimanja čardaka su počeli pre osam godina. Lokalna zajednica je prikupila novac, a dodatna sredstva opredelilo je resorno ministarstvo.

“Čardak je preseljen na najlepše mesto u Pranjanima i milanovačkom kraju. Mislim da je ambijent prelep i da će biti još lepše kada se sve završi”, istakao je predsednik Saveta mesne zajednice Pranjani, Radovin Veličković.

Zajedničkom akcijom Crkvene opštine Pranjani i mesne zajednice napravljen je dogovor sa vlasnikom parcele i čardaka o preuzimanju kulturnog dobra, i njegovoj adekvatnoj prezentaciji u okviru crkvene porte u centru sela.

Novi vlasnici dobra, Srpska pravoslavna opština Pranjani, spremni su da brinu i održavaju dobro, zbog čega je i izdata dozvola Ministarstva kulture i informisanja, za premeštanje na novu lokaciju, pored crkve brvnare iz 1827. godine, kulturnog dobra od velikog značaja.

“Još jednom je život pokazao da samo zajedništvo može da donese dobro. I ovog puta Bog je čekao da se udruže meštani da to bude zajednički poduhat pa da zajedno izmireni sakupe sredstva i uz pomoć države presele čardak kako bi bio ukras u našoj porti. Na ovaj način čuvamo divan detalj starog graditeljstva gde će i ova deca koja su prisustvovala preseljenju moći da uče kako su neki ljudi davno, koji su svojim rukama pravili stvari od drveta, omogućili da one budu drugovečne”, izjavio je sveštenik iz Pranjana, Vojislav Risimović.

Realizaciom projekta obezbeđuje se zaštita objekta narodnog graditeljstva, što je posebno značajno kada se uzme u obzir činjenica da su ovakvi objekti, zbog materijala kojima su građeni, naše najugroženije nasleđe.

Projekat Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo realizovan je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, a vrednost radova iznosi 3.800.000 dinara.

Grujović Brković kaže da postoji dosta objekata koji su oštećeni i koji zahtevaju konzervatorske radove, ali dodaje da je budžet mali kako bi bili zadovoljeni svi projekti.

Ističe da Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo pokrivamo 25 opština u četiri okruga i da svake godine konkurišu sa određenim projektima.