Još uvek čekam
Када сам био мали једва сам чекао да порастем. Говорио сам да имам шест и по година.
Чекао сам да кренем у школу. Чекао сам да завршим основну школу. Чекао сам да завршим прву, другу годину гимназије, чекао да напуним 18 година, да будем пунолетан, да имам личну карту и да полажем возачки испит.
Чекао сам да завршим цео Економски факултет.
Путовао сам и када сам морао и где се могло а и тамо где нисам морао, чекао сам бродове и аутобусе… Чекао сам једне године три дана на аеродрому Сурчин на лет за Њујорк.
Чекао сам једну Нову годину са усамљеним људима у београдском биоскопу. Чекао сам Нову годину у Бразилу када су нам рекли да се обучемо у бело и да бацамо цвеће у море.
Чекао сам да добијем сина.
Чекао сам да добијем унуке.
Чекао сам да одем у пензију.
Чекао сам ове године да изађем из болнице.
Чекам да се одштампају каледари.
Пожелећу себи радост, а својој деци која нису овде да не брину због мене и своје деце.
Кад пођем да спавам пожелећу да сањам како чекам пролеће.
Drug moj, dočekao si sve što si čekao. Srećan čovek.
A izmedju dogadjaja i ljudi koje čekamo- nižu se – neočekivano- neki ljudi i dogadjaji koji nam donose radost intugu i brigu i uspeh i strah i nadu…i oblikuju nas…
Što bi rekli naši preci – cest la vie.
Pa da dočekaš i ovo što čekaš…
Da dodamo malo vedrine na tvoju setnu ispovest: ko čeka- sav mu život u veselju prodje.😄
E , moj Čvorkoviću, čekali su i četnici, pe znamo kako su ptošli. Zato odmah kreni u akciju.
Divan tekst, pun iskrenosti.
BRAVO I ŽIVEO BRATE LEGENDO!
VELIKI POZDRAV, MIŠA
I JA CEKALA,CEKALA I DOCEKALA!!!
Odlično napisano. Bravo genije nad genijima. Pravo u centar. Tačno tako je kako si rekao. Život je i kratak i dugačak i svodi se uglavnom nna isčekivanje.
Pametan čovek će se posle ovog tvog teksta zapitati šta su prave vrednosti i šta je smisao i prolaznost života.
Pozdrav moj dobri Čvorku.
Dragi Čvorak,nijedan pesimista nije izveo neki pokret,a ti si aktivni učesnik svoga zivota.Prihvatas odgovornost sa lakoćom i „nasmešite se molim“! Sreće i zdravlja imao u porodici,poslu,putovanjima… ziveo još 30godina! Srećna sam što te poznajem,hvala ti!
Dragi Čvorak,sreća, ka kojoj svi težimo,nije moguća tamo gde ima straha.Kako da naučimo da oteramo strahove?Možda najpre kroz veru,koju ti imaš,jer nikada nisi sedeo skrštenih ruku i gledao kako ti život promiče,ubedjen da o njemu treba da brine neko drugi.Sve svoje snage si ulagao i ulažeš u lično usavršavanje i popravljanje društva.Ti si umetnik,jer umeš da čekaš prave vrednosti, prepoznaješ ih,imaš dar rasudjivanja,a sve drugo je u Božjim rukama.Srećno ti bilo u Novoj!