Prethodni članak
Kad sam bio mali
Кад сам био мали, морао сам да спавам после ручка. Једва сам чекао да порастем да не морам више да спавам после подне. Колико сам ја сада одрастао кад се раном зором будим а онда мало спавам и пре подне. Често, врло често спавам и после подне.
Јутрос гледам по дворишту, оно цвеће, како беле раде пркосе маслачку, а лепо се слажу. Маслачци изџигљали, јесу високии у великим су бокорима, онако жути онако баш из ината прекрили цело двориште. Кажу требао бих да покосим.
У двориште са јутрошњим новинама долази Нада. Пијемо црну кафу за пензионерске дане и сликамо се и нашој другарици која је јуче изашла из војвођанске болнице делимо цвеће. Јoш мало кашље али се смеје.
Нада одлази, а ја гладан радујем се прженицама. Жао ми је да косим ово пролећно цвеће. Бог те пита колко ће ми још бити ових пролећа.
Доле на крају дворишта где је некад била трешња, неки озбиљни, рекао бих мало старији маслачци, оседели, ветар их мало растерао па као да су ћелави.
Боже шта природа све чини. Не, нећу косити још дуго своје двориште. Унуци ми долазе сад за празнике, Васкрс. Биће ту и за Ђурђевдан, Димитрије је на распусту.
Боже како ми је дoбро у мом дворишту, а неке будале ме питале да овде праве зграду.
Слободан Чворовић
____________________________________________________________________________
Dualitet coveka koji zivi u Cacku, a delimicno je i zdravorazuman, jeste takav da prepoznaje sebe u ovom Cvorkovom tekstu, ali isto tako ce da pogine za SNS i Miluna. Naravno, ogroman je broj i onih koji nikada ovaj tekst nece procitati, ali ga razumeju, dozivljavaju ga svakog dana, ali im ta njihova prolaznost i dalje ne pali lampicu da za dar slobode izbora se treba boriti i cuvati, a ne pokloniti je drugarima da sebi namestaju igre i igranke. Bila bi ova zemlja mnogo bogatija i duhovno i materijalno da prepoznamo u sebi da ne moze sve da se zavrsi preko veze, da se ucini i da se dogovori. Ne ide… Sto bi rekao Bakic…
EVO CUJTE
Tekst si mogao da nasloviš kao „Zemaljski dani teku“, da te nije Goran Paskaljević pretekao pre nekoliko decenija. Priča je lepa, topla, jednostavna. Malo „vuče“ na setu,ne može čovek naših godina da je izbegne, pa još u ovakva vremena. A tu je i dvorište, prostor kome preti istrebljenje pred najezdom gradjevinara. Kako lako se odričemo tog prostora zbog betonskih krletki, balkončića, kako lako prihvatamo teskobu. I bedem je opkoljen… Čuvaj dvorište, valjaće.
Baš lep tekst, lepa slika. Budi sećanja na detinjstvo, na mladost, ispijanje kafe sa komšilukom. Sećanje na velikih, najslađih lubenica koje su okupljale komšiluk, jer je baš bezveze ako se neko ne pridruži tom užitku. Sada, dok hodam prečicama na putu do posla, sa setom gledam svako jutro sve više porušenih kuća i gradilišta koja pretvaraju sve te lepe domove u jezivo velike i nakaradne zgrade, koje kao strašila uništavaju grad. A opet, većina ljudi koje znam, oduševljeno merkaju te građevine, računaju koliko su vlasnici kuća dobili kvadrata, imaju opravdanje za sve, jer ko ne bi povećao svoj kapital,ako već može. Što je gospodin arhitekta rekao, pa šta, može im se. Upravo tako, pa šta, pa kako nam bude.
Bravo Čvoro,kao i uvek pravu u metu, na tvoj, prepoznatljiv način. Nesto kao starogradske pesme.
Medjutim, polutani neće shvatiti ovo sto pišeš jer nema skraćenica kao „SNS…bot…svež parizer, podriguša,itd“ pa ne žure da ostave botovske komentare.
Ali neka, ovaj list citaju pravi Čačani a kao sto je oduvek bilo i biće, kolo sreće se okreće.
Nastavi sa pisanjem!
OZBILJAN TEKST U ZIVOTNE MASLACKE SPAKOVAN…
Divan tekst i zašto podele na „prave Čačane“ i ostale. Degutantno i ružno. Ako ćemo biti uskreni ima i previše „pravih Čačana“ u SNS-u.
MILE pisi Miki ciganinu, nadji ga pa objasni a ovaj CVOROVIC nije ni pomenuo SNS.
Čvoro, piši nam kako prođe Vaskrs sa unučićima a i tvoja slava Đurđevdan…