Kad zasija Zvezda Humanosti

I tako dodje dan odluke. Da podje u svet i isproba svoju sreću. Pesmom na usnama, muzikom u srcu, Beograd je bio iskra nade za nešto novo, drugačije.

Tako počinje priča naše lepe sugradjanke, Dragice Zlatić. Beograd je lepotom i mogućnostima opio mnoge ali neki su zastali, zaneseni i bez ideje kuda dalje. Dragica je želela više, svojom velikom željom i upornošću verovala je da može zakoračiti blistavim stazama uspeha. I tako, dan za danom, sreća sa tugom, pad za usponom, Dragica je stigla i do finala Zvezda Granda. Bilo je teško, trnovito, često i poražavajuće. Puno učenja, vežbanja, saznavanja, vera koju je imala u sebe kao i želja da pesmom dodje do uspeha i srca publike, na kraju joj je otvorila puteve do finala i mogućnosti da se za njeno ime čuje svakim danom sve dalje…

Izgorela kuća porodice Radović

Ali Dragica Zlatić nije samo Zvezda Granda, niti je samo još jedna lepa u nizu, željna slave i uspeha… Dragica  nije zaboravila kako se dolazi do ostvarenja snova, kakve su prepreke na tom putu, sta je sve prošla… Jednoga dana, kada je čula za porodicu Radović iz Male Ježevice kod Požege, čija je kuća izgorela u požaru i priču jedne petnaestogodišnje devojčice koja je iz te vatrene stihije spasila rodjenu sestru od 4 godine, odlučila je da svojim, za sada skromnim uticajem koji ima u svetu estrade, na sve moguće načine ovoj porodici i pomogne. Našla je vremena i za to.

Porodica Radović

Tako je krenula višednevna akcija prikupljanja svega onoga sto su humani ljudi želeli da pruze kao pomoć. Sa jednog kraja Beograda na drugi prikupila je veliku količinu odeće, obuće i ostalih svakodnevnih stvari za život ali i odredjenu suma novca da bi porodica Radović mogla da započne novu životnu priču. Prikupljenu pomoć Dragica je odnela i poklonila ovim  ljudima u nevolji koji su bili iznenadjeni da se njih tamo neko setio, da je za njihovu nesreću neko čuo… 

A onda su se nastavili Dragičini nastupi, snimanje novih pesama, borba da se u surovom svetu estrade istraje i traje… Dan za danom, zvezdane noći za jos zvedanijim… Nizali su se… Veruj u sebe-verovaćes i u druge, voli sebe-volećes i druge… Probudi empatiju i humanost u sebi i lepše ćes pevati.. Disati… Pored mnogih naših Čačana, hvala i Dragici, što nam se Čačak pominje i na zvezdanom nebu… Neka do njega i sama stigne… I zasija za nas, za svoj Čačak.

Marija Zlatić

________________________________________________________