Prethodni članak
Kafa na Zlatiboru uz dela srpskih umetnika
Hotel „Palisad“ je jedan od retkih primera u Srbiji koji je usvojio model povezivanja umetnosti i turizma što je uobičajena praksa širom sveta. Već pri ulasku u hotel “Palisad” pažnju vam privuče veliki broj umetničkih dela koja su tu izložena. Želeo sam da saznam nešto više o samoj postavci i njenom osnivaču i u tome mi je pomogla gospođa Katarina Cicvarić, direktorka prodaje i marketinga hotela „Palisad“.
- U hotelu “Palisad” mogu se videti umetnička dela Ivana Radovića, Uroša Predića, Milića od Mačve. Kako je nastala ideja za osnivanje kolekcije i ko je njen osnivač?
Sam osnivač kolekcije je gospodin Vasilije Mićić. Bio je direktor i vlasnik preduzeća “Putevi Užice”, a nakon toga veliki graditelj u Beogradu i Rusiji. Izuzetno je cenio slikarstvo i opredelio se za slike nastale u periodu između dva svetska rata. Sa stvaranjem kolekcije krenulo se nakon rekonstrukcije Hotela i okvirno 2015. godine umetnička dela su počela da stižu.. U početku napravili smo malu galeriju. Nakon toga, kako je pristizalo sve više slika, krenuli smo i sa njihovim izlaganjem u holu Hotela. Na ovaj način smo postali jedinstveni – svojim gostima i ostalim posetiocima Zlatibora pružamo mogućnost da uživaju u vrhunskim delima srpskog slikarstva.
- Većina kolekcionara nerado izlaže svoja dela koja vremenom prikupe. Šta je bio osnov za donošenje odluke da dela budu javno izložena?
Pre svega, vlasnik hotela je iz ovog kraja i njegova ideja je bila da ostavi neku vrstu legata ili zaostavštine u svom kraju iz kojeg je potekao. Želeli smo da hotel “Palisad“ bude brend sam po sebi i da vrednujemo prave vrednosti. Hotel postji više od pola veka i uspeo je da se izbori sa svim problemima. Pokušavamo da ne pripadamo rijaliti kulturi već se vodimo pravim vrednostima koje dugo traju. Ideja same galerije je da se svi zajedno oplemenjujemo, učimo i da se podsećamo odakle smo i ko smo.
- Možete li reći nešto više o samom osnivaču kolekcije?
Sam osnivač kolekcije je gospodin Vasilije Mićić. Bio je direktor i vlasnik preduzeća ”Putevi Užice“, a nakon toga veliki graditelj u Beogradu i Rusiji. Još uvek ne mogu da govorim o njemu u prošlom vremenu sa obzirom da je preminuo nedavno u vreme korone.
- Većina slika pripada drugoj polovini dvadesetog veka, zašto je akcenat baš na ovom periodu?
To je bio lični ukus samog vlasnika, gospodina Vasilija. Mi kao hotelijeri smo zajedno sa vlasnikom učili o slikarstvu kontinuirano. Kada stignu slike ili dela određenih autora mi se informišemo o njima. Najčešće uz pomoć kustosa iz Narodnog muzeja grada Užica ili od gospodina Kusovaca koji je čest gost našeg Hotela. On nam je ukazao na vrednost same kolekcije.
- Imate li u planu proširenje umetničke kolekcije?
Ne znamo tačan broj samih dela. Na žalost, pošto je vlasnik preminuo, sada ne možemo da imamo informaciju u kom pravcu će se razvijati ova galerija slika, ali svakako ovakva postavka je dovoljno reprezentativna i vredna.
- Članovi „Mediale“, su govorili da većina dela završi u depoima muzeja i da je to sigurna smrt za delo, kao i za umetnika. Ovaj umetnički pokret sačinjavali su slikari i intelektualci koji su se okupili početkom pedesetih i krajem šezdesetih godina prošlog veka. Da li je ovakav koncept izlaganja budućnost?
Da li je koncept budućnosti ne znam, ali koncept hotela „Palisad“ svakako jeste. Kao što ste videli, nije sve napravljeno baš onako kako bi trebalo, da su dela postavljena na mesta koja nisu najbolje osvetljena, ali zaista morate priznati da retlo gde možete popiti kafu, a da pored vas na zidu visi slika Petra Lubarde. To je nešto što zaista oplemenjuje. Ako mi putem naše postavke navedemo jednu osobu da zavoli tu vrstu umetnosti, onda smo uspeli.
Lično smatram da ako svakog posetioca na bilo koji način osvestimo da radi na sebi i da sazna više o tome, onda to jeste budućnost. Smatram da svaki ovakav iskorak doprinosi tome da svako od nas postane bolji, da naša deca uče i da im se pruži nešto drugačije.
- Postoji li mogućnost da se umetnine koje posedujete , ako za to bude potrebe, izlože u nekoj drugoj galeriji u Srbiji?
Mi smo već ostvarili saradnju na taj način. U pitanju je bio Narodni muzej iz Beograda, Fondacija „Plavo“. Možemo reći da je to jedan vid naše saradnje sa istitucijama.
Autor: Miloš Lazović
____________________________________________________________
