Krstarenje meandrima srpskog Kolorada

Меандри Увца су већ препознатљива слика из југозападне , али и целе Србије, а специјални резерват „Увац“ је од 1971. године заштићено природно добро од изузетног значаја.

Обилазак језера представља праву атракцију за све љубитеље природе.

У сливу реке Увац налазе се три акумулациона језера: Увачко или Сјеничко, Златарско или Кокин Брод и Радоињско. Ова језера настала су као последица изградње брана 1979. године неопходних за функционисање хидроелектрана Увац и Кокин брод што је довело до потапања долине Увца и настанка ових језера. Специјални резерват природе Увац налази се на територијама општина Нова Варош и Сјеница, а са лепотама Увачког језера упознаје нас Салих Туркмановић, домаћин хотела Златарски бисери.

Салих Туркмановић, домаћин хотела „Златарски бисери“

– Увац извире испод Јадовника и то је брза планинска река која је вековима удубљивала своје корито и исклесала литице које су у просеку високе од 150 до 200 метара изнад воде и направила најлепши природни раритет у Европи – то су меандри реке Увац који се на појединим местима ломе и до 270 степени, па ми то са правом називамо Српски Колорадо.

О чистоти језера Увац старају се ренџери који су запослени у специјалном резервату Увац. Статус „специјалног природног резервата“ територија око реке Увац добила је захваљујући јединственим биљним и животињским врстама које се овде могу срести. Најзначајнији је Белоглави суп, једна од 140 врста птица које настањују област резервата и заштитни су знак увачке долине. Све време током трајања вожње катамараном, белоглави супови , чији лет су истраживали и научници – аеронаутичари и примењивали при конструкцији летелица, крстаре небом изнад меандара.

Распон крила белоглавог супа је од 2,5 до 3 метра, лете по целом Медитерану, а један је са Увачког језера одлетео чак до Јемена и прелетео близу 4 000 километара.

Улога белоглавог супа у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини “природну рециклажу“.

Иначе, када је изграђена брана, популација је драстично опала, свело се на свега пет јединки. Бригом Биолошког института „Синиша Станковић“ из Београда, локалног становништва и ренџерске службе популација се почела полако повећавати, тако да данас броји око 500 јединки, односно 250 гнездећих парова, што га чини најбројнијом дестинацијом у Европи и на Балкану, каже Салих.

Сазнајемо да на  60- 70 метара под водом  лежи стари камени мост на Жвалама, са једним конзервираним и сачуваним луком који је пре потапања долине Увца имао три витка, дуга лука. Историју његовог настанка објашњава нам Салих.

На овој локацији налази се један стари мост који је изграђен у 16 веку, који је повезивао две обале на „путу соли“ који је повезивао Дубровник и Цариград.

Након сат ипо вожње катамараном стижемо до места где планинарском стазом настављамо пут до видиковца Молитва. Умор након пешачења брзо заборављамо, јер одатле се пружа најлепши поглед на меандре Увца. Са нама су туристи из Србије и Босне и Херцеговине.

– После оне равнице у Војводини ово је нешто сасвим другачије и једна стварно лепота Србије – одушевљена природом каже Исидора Андрић из Новог Сада.

Мићо Симикић из Брчког репортажу о Увачком језеру прво је гледао на телевизији и одмах пожелео да све види уживо, те је током одмора на Златибору одлучио да један дан проведе на крстарењу Увачким језером. Не крије задовољство због донете одлуке. 

Присуство чисте воде водотока и акумулација, станишта су 24 врсте риба, а њихови поједини делови су и природна плодишта младице, поточне пастрмке, језерске пастрмке, златовчице, смуђа, клена, скобаља, поточне мрене…
Разноликост нетакнутих станишта, присуство угрожених биљних и животињских врста чине да природни резерват кањона Увац буде једна од туристичких атракција Србије, коју никако не би требало заобићи.

Извор: Форум инфо  ауторка: Мирела Вељовић

____________________________________________________________