Prethodni članak
Las Vegas grad kocke
Spavam u Holivudu, ali ništa od američkog sna – noću se budim, preko dana sam pospan. Gledam ljude koji misle samo na dolare, na svoje prazne kartice, koji brinu za svoje ekonomsko sutra.
Kažu da je jedan od najlepših gradova Amerike San Diego, pa hajde da vidim i tu lepotu. Slikamo se ispred jednog od najvećih nosača aviona američke mornarice, koji je sada usidren u luci i predstavlja pomorski muzej.
No, najveću pažnju nam privlači veliki spomenik vojniku koji u zagrljaju drži i ljubi devojku koja je pobedničku vojsku sa cvećem čekala.
Ostrvo Koronado je pretvoreno u deo američke turističke ponudu. Film „Neki to vole vruće“ se baš snimao ovde. To je komedija iz 1959. godine, sa Merilin Monro u glavnoj ulozi. Američki filmski institut je ovaj film proglasio za najbolju komediju svih vremena. Ovo je jedini film za koji je Monro dobila neku veliku filmsku nagradu – Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu.
Hotel su sada pretvorili u niz prodavnica, a na prodaju je sve. Na recepciji pozajmljujem nekoliko narandžastih hemijskih olovaka.
Sledi povratak u Los Anđeles, a sutradan nekim lokalnim avionom odlazim za Las Vegas.
Od mene neće imati mnogo vajde u kockarnicama, nemam taj osećaj za zveket one kuglice i za istrčavanje onih brojeva na automatu. Recepcija mog novog hotela u kome ću provesti tri noći je u ćošku velikog kazina. Veliki hotelski bazen i restoran u prizemlju govore mu da ipak nisam zalutao.
Samo jedan ćošak deli od hotel čuvene Strip ulice duge 3 km. Ulica Strip, koja se kupa u neonskom svetlu i duž koje se nižu luksuzni hoteli sa kazinima, sama je suština Las Vegasa. Osim kockarskih dvorana, u velikim hotelskim kompleksima se nalaze i različite prodavnice, restorani i dvorane za muzičke, komičarske i cirkuske predstave.
Veliki broj ljudi privlače i atrakcije kao što su fontane hotela „Belađo“ sa koreografskim visokim mlazevima vode i panoramski točak Haj Roler.
Naređali su se i hoteli i kockarnice i reklame koje danju mirno mogu i da se gledaju. A noću, kad se pomešaju svetleće reklame dok se vozim u autobusu na sprat i razmišljam o američkom snu, spava mi se.
Kažu da je Las Vegas grad greha, časkom od bogataša može da napravi siromaha, obrnuto je malo teže. Mogao sam da jedan dan, vozeći se tri sata, odem do Grand kanjona, ali video sam ga kroz prozor aviona i ostajem na bazenu sa trouglastim američkim sendvičima.
Kupujem neke male uspomene, kada dodjem u Čačak da lakše objasnim gde se sanja američki san.
Bože, koliko odavde volim onaj put koji vodi iz mog dvorišta do Morave, a koji mogu da predjem za 2-3 minuta ako pružim korak!
Moj život sa one dve nasledjene kuće, Amerika može samo da sanja. Jedva čekam da se vratim, ali imam od skromne penzije odavno plaćenu avionsku kartu za San Francisko, pa nastavljam let.
Slobodan Čvorović
____________________________________________
