Maroko: Marakeš i Kazablanka

Kraljevina Maroko mi je dozvolila da uz vizu od 25 eura provedem desetak dana na severu Afrike. Zemlja koja ima oko 37 miliona stanovnika i koja izlazi i na Atlanski okean i na Sredozemno more oslobodjena je kolonijalne vlasti Španije i Francuske 1956. godine.  Francuska je kroz arhitekturu ostavila velikog traga i možda ovu sunčanu zemlju u učinila još lepšom. Turizam je važna grana njihove privrede, pa sam zato poželeo da i lično proverim kako to izgleda.

Doručak u Marakešu

U pustinji su napravili kampove, zasebne kućice, bazene sa čistom vodom, kafee luksuzni restoran. Trazim mane i propuste, ali teško da ću ih naći. Toalet izgleda kao u nekom vrhunskom hotelu. Posluga je uniformisana.

Kupam se u bazenu sa desetak izrazito lepih devojaka iz Francuske. Mislio sam da se spremaju za neki izbor za mis, ali su mi kasnije, dok su tražile da ih fotografišem, rekle da ovde proslavljaju devojačko veče jedne od njih… Eto teme za razmišljanje.

Ručak u Kazablanki, sa pogledom na bazen

Uvek ručam sam i čak ako sam sa grupom, volim da na miru uživam. I uvek sedim na najboljem mestu, sa najboljim pogledom.

Ovog puta vidim i namučene kamile na kojima se čitav sat ljuljaju članice moje grupe. Jedna kamila se lagano kreće radosna što je niko nije uzjahao. Ja  sam bio planiran, ali sam odustao Nemam kamen u bubregu, a jahao sam tako pre trideset godina i sa trideset kilograma manje.

Konobar sa velikog poslužavnika spušta tanjiriće salata, kao da će cela grupa sesti za moj sto. No, sve je to bilo za mene. Glavno jelo – kuskus sa piletinom i sa šargarepom, baš ukusno. A za kraj, krem od čokolade i banane, sa grančicom nane. Bravo majstori! Mi smo od babinog koha sada napravili neko strano jelo i prodajemo ga po poskupoj ceni.

Naš vodič Bojan kao da je samo istoriju islama studirao, skoro tri sata na putu do Kazablanke nam pripoveda o Proroku Muhamedu. Najveća džamija u Africi na samoj obali okeana može da u svoje okrilje primi i do 100 hiljada vernika.

Dok gledam decu koja se kupaju u okeanu, kupujem neku malu plastičnu životinju za svog unuka.

Slavu Kazablanke je proneo i istoimeni film iz 1942. godine sa Hemfri Bogartom i Ingrid Bergman, a koji je ceo snimljen u američkim studijima, bez ijednog Afrikanca. Planirao sam da se malo odmorim i okupam na bazenu Hayatt hotela, ali sam samo ostao na ručku koji je bio postavljen pored bazena.

U znak poštovanja i zahvalnost slikao sam se sa kraljem Muhamedom VI, doduše uramljenim.

Slobodan Čvorović

_________________________