Prethodni članak
Mobilni telefoni su kao heroin
Ljudi koji najbolje znaju kako neka stvar funkcioniše često zaziru od nje. Tehnolozi znaju kako telefoni zaista rade i mnogi od njih ne žele da im deca budu ni blizu tih sprava. Zaziranje koje se polako krčkalo u Silicijumskoj dolini preraslo je u konsenzus: priča o prednostima ekrana kao obrazovnih alatki je prenaduvana, a razik od zavisnosti i ometenog razvoja je visok. Sada je u toku debata o tome koliko vremena sa telefonom je u redu, piše Njujork tajms.
-Ne koristiti mobilni je mnogo lakše nego provesti malo vremena pred ekranom, kaže Kristin Stečer, bivši istraživač za Fejsbuk inženjera.
-Ako ga nakratko deci dam, ona samo žele još.
Stečerova (37) i njen suprug Rušab Doši istraživali su prednosti i mane vremena provedenog pred ekranom i došli do jednostavnog zaključka: ne žele tako nešto u svom domu. Njihove ćerke stare pet i tri godine nemaju „budžet“, vreme koje mogu da provedu ispred ekrana. Jedino kada im je tako nešto dozvoljeno jeste kada dugo putuju kolima ili avionom.
Nedavno je Stečerova malo ublažila njihov pristup. Svakog petka porodica pogleda jedan film.
Atena Čavarija koja je radikla kao izvršni asistent u Fejsbuku i sada je u filantropskom odeljenju Marka Zakerberga, kaže:
-Uverena sam da u telefonima čuči đavo i uništva nam decu.
Čavarija je svojoj deci dozvolila mobilne telefone tek kada su krenula u srednju školu, a čak i sada zabranjuje njihovu upotrebu u kolima i žestoko ograničava vreme upotrebe u kući.
-Drugi roditelji me pitaju da li se brinem što ne znam gde su mi deca kad ne mogu da ih nađem, kaže Čavarija.
-Ja im odgovaram da ne moram da znam gde su mi deca svake sekunde.
Za dugogodišnje lidere tehnološke industrije, to što sada gledaju kako sprave koje su radili utiču na njihovu decu deluje kao obračun sa niihovim životnim delom. Među njima je i Kris Anderson, bivši urednik Wireda i sada izvršni direktor kompanije koja se bavi robotikom i dronovima.
-Na skali između kokaina i bombonice, bliže su kokainu, rekao je on o mobilnim telefonima, ajpedima i tabletima.
Tehnolozi koji su radili na ovim proizvodima i pisci koji su pratili tehnološku revoluciju bili su naivni, kaže on.
-Mislili smo da možemo da kontrolišemo. A ovo je izvan naše moći kontrole. Oni udaraju direktno na centre zadovoljstva mozga koji se razvija. Mi kao roditelji to ne možemo da shvatimo.
On ima petoro dece i 12 pravila koja uključuju: bez telefona do leta pred srednju školu, bez tableta, ajpeda, laptopova u spavaćim sobama, bez društvenih medija do 13. godine, on kontroliše vreme provedeno na njegovom telefonu.
Loše ponašanje? Kazna je 24 sata bez pistupa inmternetu.
-Nisam znao šta radimo sa njihovim mozgovima sve dok nisam video simptome i posledice, rekao je Anderson.
Tim Kuk, izvršni direktor Epla, rekao je ranije ove godine da svom nećaku ne bi dozvolio da koristi društvene mreže. Bil Gejts je svojoj deci dozvolio mobilne telefone tek kada su bili tinejdžeri.
Stiv Džobs nije dozvoljavao svojoj deci da priđu ajpedima. Oni koji su doizvolili svojoj deci pristup ekranima sada moraju da ih izvlače iz zavisnosti tako što im objašnjavaju kako tehnologija funkcioniše.
Džon Lili, bivši direktor Mozile, kaže da pokušava da svom 13-godišnjem sinu objasni da njime manipulišu oni koji su izgradili tehnologiju.
-Kažem mu da je neko napisao kod zbog koga se on oseća tako kako se oseća, kaže Lili.
Drugi roditelji iz Silicijumske doline kažu da postoji način da vreme provedemo pred ekranom mobilnog ili tableta bude manje toksičnio.
Rene Diresta, istraživač Centra za humanu tehnologiju, ne dozvoljava pasivno provođenje vremena na mobilnim ali dozvoljava kratke, stimulativne igrice.
Njujork tajms, Nedeljnik
