Muzej slatkog: Sve je počelo u Čačku 1829. godine (VIDEO)

U Kraljevu postoji jedinstveni muzej, koji se nalazi u strogom centru Kraljeva, u staroj kući s početka prošlog veka, a u pitanju je muzej slatkog. Kuća ove ugledne porodice, potomaka Filipa Cvetića, čuvenog kraljevačkog trgovca vina, vremenom je postala svojevrsna mala akademija u kojoj se pored recepata o svim vrstama slatka posetioci mogu saznati sve o načinu posluženja prvog srpskog brenda.

Slatko, kao posebna i skupocena poslastica, prvo je služeno na vizantijskom dvoru i pteteča mu je voće konzervirano u medu. U našu građansku kulturu dospelo je krajem 19 i početkom 20 veka kada jača nacionalni identitet i vremenom postalo je prvi srpski brend koji se danas priprema samo u Srbiji i pojedinim krajevima Grčke i Bugarske. Prvi pisani trag o slatkom vezan je za Čačak i za 1829. godinu!

“U muzeju, koji je smešten u kući izgrađenoj 1908. godine, možete probati preko 40 vrsta slatkog”, podvlači Marina Lukić Cvetić.

“Preciznije 44 vrste od kojih je najneobičnije napravljeno od ljubičica. Obećavam i slatko od kafe, skuvaćemo ga i pozvati vas na degustaciju. Inače, prvi put slatko se u Srbiji pominje 1829. godine. Pruski oficir Pirk dolazi u Srbiju i on prvo svraća u Beograd gde je poslužen Ritopečkim vinom, slatkim i rakijim. Međutim,kada je došao u  Čačak je tada posluženo slatko sa srebrnim kašičicama, kristalnim čašama, na poslužavniku. To je bio lakiran poslužavnik, fine tacne, na njima je bilo slatko i žele”.

Kod Vas ljudi dolaze na svaki sat vremena, koliko traje i poseta, a poželjna je i najava. Svi oni probaju slatko, dve vrste najmanje.

“Da, mi smo na lepom mestu u Kraljevu, kod crkve. Na ideju da otvorim svoj dom za muzej sam došla kada sam bila u Nemačkoj i gde sam videla privatne muzeje, videla sam festival o hlebu i shvatila da sve to imam kući. Ljudi dođu, odaberu slatko, dve vrste, popijemo kafu, posluže se đakonijama, koje sam pripremila, i nakon toga sede u dvorištu ili drugom delu kuće. I mi idemo u posete, recimo za noć muzeja bićemo u Negotinu. A preporuka za kraj, ujutru kašičica slatkog, puna čaša vode i to je dovoljno za ceo dan”, konstatuje Marina Lukić Cvetić.

Bilo je i komičnih situacija pa su se među posetiocima nalazili i oni koji su slatko uzimali velikom kašikom koliko je ukusno.

„Zna se kako se slatko služi, znači mala kašikica, jedna kašikica ujutru i popije se cela čaša vode i onda ne može biti problema sa šećerom“, kaže Marina.