Muzej železnice uzanog koloseka
Ljubiteljima železnice preporučujemo da ove letnje dane iskoriste i posete Muzej železnice u Požegi, koji se nalazi pored same železničke stanice.
U muzeju železnice nalaze se eksponati koji potiču isključivo iz vremena kada je postojao sistem pruga uskog koloseka na prostoru Srbije i BiH. Muzej postoji 25 godina, a osnovao ga je Stojan Stamatović, koji je radio kao skretničar, manevrista, kočničar, blagajnik, kondukter, otpravnik vozova i šef stare i nove železničke stanice u Požegi. On je obilazio napuštene pruge, objekte i otpade i marljivo sakupljao muzejske eksponate.
Ovaj muzej je prava poslastica za ljubitelje vozova, jer mogu da vide osam parnih lokomotiva za pruge uskog koloseka.
U Železničkom muzeju još se čuva jedan od svetskih rariteta parna lokomotiva “Rama” proizvedena daleke 1873. u nemačkoj fabrici “Kraus” u Minhenu. Spada u grupu najstarijih bosanskohercegovačkih lokomotiva i pretpostavlja se da je ona dovukla prvi svečani voz u Sarajevo. Tu se čuva i lokomotiva “Kralj Srbije” koja se još naziva i “Milan” po srpskom suverenu Milanu Obrenoviću, a to je prva parna lokomotiva koja je izrađena na Balkanu. Napravljena je ručno u bravarskoj radionici rudnika Majdanpek 1882, samo su točkovi i osovine nabavljeni iz Engleske, ali se nije mogla pohvaliti velikom brzinom išla je svega 20 kilometara na sat.
Zanimljivo je da je napravljena još jedna ista lokomotiva koju su rudari, po kraljevoj supruzi, nazvali “Natalija”, ali je završila u starom gvožđu. U Požegi se može videti i lokomotiva “Kostolac”, specifična parnjača koju su zbog dva dimnjaka nazvali “Dvoglava aždaja”, a proizvedena je u Filadelfiji.
Među desetak vagona nalaze se teretni i blindirani, ali i salon-vagon prestolonaslednika Franca Jozefa iz 1897. godine, koji je s tapetama bio sinonim za luksuz. Pored lokomotiva, zanimljivi su i skladište, pružni prelaz, okretnica, signal i skretnica. Nekima se najviše dopadnu stara čekaonica i šalter za prodaju karata s „štampačem karata“, dok se drugi oduševe predmetima koji su pripadali železničarima: kapa, fenjer, sat, karta, radni sto, knjiga, telefon i slično.
Godišnje muzej poseti više od 5.000 ljubitelja železnice, a medju njima, česti posetioci su i mladenci, koji stare vozove koriste da ovekoveče jedan od najvažnijih trenutaka u životu.
Bio sam dva puta u vašem muzeju.Nije mi jasno zašto nemate na magistrali uočljiv panu kako bi putnici i turisti znali i svratili u muzej.Sve koje sam vodio ili uputio bili su oduševljeni.Inače deda mi je dvadeseih godina prošlog veka bio direktor železnice u Sarajevu.Pozdrav.