Muzej železnice uzanog koloseka

Ljubiteljima železnice preporučujemo da ove letnje dane iskoriste i posete Muzej železnice u Požegi, koji se nalazi pored same železničke stanice.

U muzeju železnice nalaze se eksponati koji potiču isključivo iz vremena kada je postojao sistem pruga uskog koloseka na prostoru Srbije i BiH. Muzej postoji 25 godina, a osnovao ga je Stojan Stamatović, koji je radio kao skretničar, manevrista, kočničar, blagajnik, kondukter, otpravnik vozova i šef stare i nove železničke stanice u Požegi. On je obilazio napuštene pruge, objekte i otpade i marljivo sakupljao muzejske eksponate.

Ovaj muzej je prava poslastica za ljubitelje vozova, jer mogu da vide osam parnih lokomotiva za pruge uskog koloseka.

U Železničkom muzeju još se čuva jedan od svetskih rariteta ­ parna lokomotiva “Rama” proizvedena daleke 1873. u nemačkoj fabrici “Kraus” u Minhenu. Spada u grupu najstarijih bosansko­hercegovačkih lokomotiva i pretpostavlja se da je ona dovukla prvi svečani voz u Sarajevo. Tu se čuva i lokomotiva “Kralj Srbije” koja se još naziva i “Milan” po srpskom suverenu Milanu Obrenoviću, a to je prva parna lokomotiva koja je izrađena na Balkanu. Napravljena je ručno u bravarskoj radionici rudnika Majdanpek 1882, samo su točkovi i osovine nabavljeni iz Engleske, ali se nije mogla pohvaliti velikom brzinom ­ išla je svega 20 kilometara na sat.

Zanimljivo je da je napravljena još jedna ista lokomotiva koju su rudari, po kraljevoj supruzi, nazvali “Natalija”, ali je završila u starom gvožđu. U Požegi se može videti i lokomotiva “Kostolac”, specifična parnjača koju su zbog dva dimnjaka nazvali “Dvoglava aždaja”, a proizvedena je u Filadelfiji.

Među desetak vagona nalaze se teretni i blindirani, ali i salon-vagon prestolonaslednika Franca Jozefa iz 1897. godine, koji je s tapetama bio sinonim za luksuz. Pored lokomotiva, zanimljivi su i skladište, pružni prelaz, okretnica, signal i skretnica. Nekima se najviše dopadnu stara čekaonica i šalter za prodaju karata s „štampačem karata“, dok se drugi oduševe predmetima koji su pripadali železničarima: kapa, fenjer, sat, karta, radni sto, knjiga, telefon i slično.

Godišnje muzej poseti više od 5.000 ljubitelja železnice, a medju njima, česti posetioci su i mladenci, koji stare vozove koriste da ovekoveče jedan od najvažnijih trenutaka u životu.